U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Manastir Kalenić, skriven među šumama između Rekovca i Jagodine, poznat je po izuzetnoj lepoti svojih fresaka iz 15. veka. Međutim, jedna od njih izaziva posebnu pažnju: freska arhangela Mihaila, naslikana tako da njegove oči "prate" posmatrača bez obzira sa koje strane da priđe. Retko se o tome piše, a još ređe govori – ali oni koji su to doživeli, pamte ga zauvek.
Slikana tajna u kamenu tišine
Freska se nalazi na severnom zidu priprata Kalenićke crkve, izgrađene između 1407. i 1413. godine. U polumraku hladnog kamena, lice arhangela Mihaila deluje smireno, ali njegov pogled prodoran i živ.
Posetioci često zastanu ispred slike, pa zakorače levo ili desno – a osećaj je isti: oči ih prate. Nije u pitanju optička varka, već majstorstvo vizantijske umetnosti, čiji su slikari znali kako da stvore utisak duhovne prisutnosti.
Ko je naslikao “žive oči”?
Pretpostavlja se da je fresku oslikao majstor Radoslav, čije ime se vezuje za ikonopisce koji su radili po narudžbini vlastelina Bogdana, ktitora manastira. Radoslav i njegov atelje koristili su tada poseban način senčenja oka i obrva, kojim se stvarao utisak da pogled „lebdi“ – što je bilo simbol božanske svevideće prirode.
Zato nije slučajno što je baš arhangel Mihailo, vojvoda nebeskih sila, naslikan tako da “ne skida pogled” sa posetilaca. Bio je zamišljen kao čuvar hrama.
Narodna predanja i iskustva vernika
U okolnim selima se pričalo da ako pogledaš arhangela pravo u oči i izdržiš pogled – sve grehe ti Bog oprosti. Neki hodočasnici tvrde da osećaju nelagodnost, drugi duboki mir, ali svi potvrđuju – osećaj “da te neko posmatra” je snažan.
Starije monahinje koje su godinama služile u Kaleniću govorile su tiho: „Njegove oči ne gledaju tebe, nego tvoju dušu.“
Zašto se o fresci retko piše
Iako je Kalenić jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne umetnosti, ova freska nije često predmet javnosti ni stručne literature. Uglavnom se pominje usputno, u katalogu slikarstva, bez dublje analize efekta koji ostavlja na posmatrača.
Danas je freska očuvana, ali manastir nema turističku signalizaciju niti vodiče koji bi posetioce usmerili baš ka njoj. Čak ni mnogi vernici koji dođu u hram ne znaju da se tu nalazi jedno od najmističnijih lica srpskog freskopisa.
Tišina koja gleda
U vremenu kada svetli ekrani privlače pažnju, ova freska u tišini kamene crkve pokazuje da jedan naslikan pogled može govoriti više od hiljadu reči. Arhangel Mihailo iz Kalenića ne govori – ali gleda. A ponekad, to je dovoljno da čovek počne da sluša sebe.
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Veliki petak: Dan kad voda postaje lek, a tišina obaveza
Zašto se na ovaj dan ništa ne pere, ne peva i ne sipa vino – i zašto se voda sa Velikog petka čuva cele godine
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Crveni konac oko ruke: Kako su Srpkinje štitile sebe od smrti posle porođaja
Zaboravljena amajlija za majke – šta znači crvena nit na zglobu i zašto je važna baš tih 40 dana
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Komentari(0)