Kazandžije, zanatlije koje su izrađivale bakrene kazane, nekada su bile stub domaćinstava širom Srbije. Iako je ovaj zanat danas gotovo zaboravljen, njihova veština i dalje živi kroz male radionice koje čuvaju tradiciju.
U Srbiji, kazandžijski zanat ima bogatu istoriju koja seže vekovima unazad. Kazandžije su bile ključni zanatlije, čija je veština izrade bakrenih kazana bila nezamenljiva u pripremi rakije, kuvanju hrane, pa čak i proizvodnji sapuna. U svakom selu, porodice su imale svoj kazan, a kazandžija je bio čovek od poverenja, koji je svojim rukama pravio najvažniji predmet domaćinstva.
Proces izrade kazana bio je dugotrajan i zahtevao je izuzetnu preciznost. Majstori su koristili specijalne alate za obradu bakra, pažljivo oblikujući svaki komad, spajajući ga veštim udarcima čekića. Za kazandžije je najvažnija bila čvrstoća i dugotrajnost kazana, ali i njegovo estetsko oblikovanje, pa su kazani često bili ukrašeni ornamentima i gravurama.
Zanat kazandžija se prenosio s kolena na koleno, uglavnom u porodičnim radionicama. Sinovi su učili od svojih očeva, dok su se veštine usavršavale kroz godine prakse. Kazandžijski zanat nije bio samo posao, već i način života – simbol strpljenja, preciznosti i pažnje prema detaljima.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Nažalost, s razvojem industrije i modernih tehnologija, kazandžijski zanat je postao retkost. Ipak, postoje majstori koji su odlučili da očuvaju ovu tradiciju. U pojedinim delovima Srbije, male radionice još uvek funkcionišu, a proizvodi ovih majstora i dalje su cenjeni, posebno među ljubiteljima domaće rakije.
Iako se danas kazani uglavnom prave industrijski, interesovanje za ručno izrađene kazane ponovo raste. Ljudi koji žele da se vrate tradicionalnim vrednostima sve više traže autentične, ručno pravljene predmete. Kazani napravljeni na tradicionalan način i dalje imaju posebno mesto u srpskoj kulturi.
Kazandžijski zanat je mnogo više od tehničke veštine – to je deo srpskog identiteta i kulture. Njegovo očuvanje važno je za buduće generacije, koje će možda kroz zanate pronaći svoju povezanost sa prošlošću i tradicijom svojih predaka.
DA LI POST SME DA SE PREKINE? Evo šta je zapravo istina prema pravoslavnoj tradiciji
Post u pravoslavnoj tradiciji nije samo odricanje od hrane, već celovita duhovna disciplina koja obuhvata molitvu, smirenje, praštanje i unutrašnju obnovu.
DANAS JE SVETI MATEJ: Slavi se jedan od 12 apostola, a ovo je važan običaj na dan nakon početka posta
Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom apostolu Mateju
VEĆ 100 GODINA: Ovo je najpopularnije žensko ime na svetu
U čak 20 zemalja je među tri najpopularnija imena!
Gavrilo Princip je PREDAK našeg poznatog pevača
Istorijsku ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
TEOLOG ĐURĐEVIĆ: Zašto se riba jede tokom posta, a meso ne?
Ovo razlikovanje ima korene u drevnoj crkvenoj praksi, gde je meso toplokrvne životinje predstavljalo luksuz i bilo simbol uživanja, dok je riba bila skromnija hrana, naveo je teolog.
Komentari(0)