Znamo je kao nežnu pesnikinju ljubavi i domovine, ali malo ko zna da je Desanka Maksimović zamalo završila pred streljačkim vodom. Njena „Krvava bajka“ nije samo pesma – to je preživljena istina.
U jesen 1941. godine, dok je fašistički teror harao Srbijom, Desanka Maksimović bila je među onima koje je Gestapo označio kao nepodobne. Kao profesorka i intelektualka, znala je da je pod prismotrom. Kada su nemački vojnici krenuli da sakupljaju taoce za streljanje u Kragujevcu – poznato krvoproliće u kom je ubijeno preko 2.700 ljudi, među kojima i 300 đaka – Desanka se nalazila u grupi onih koji su trebali da budu uhapšeni.
Međutim, jedan neočekivani susret spasao joj je život – poznanik iz varoši, tadašnji nemački saradnik, prepoznao ju je i bukvalno je izveo iz reda ljudi spremnih za transport, šapatom joj rekavši da nestane što pre.
Godinama kasnije, Desanka nije pričala o tom trenutku. Tek nakon rata, njeni prijatelji i saradnici saznali su za ovu priču, ali ona nikada nije želela da sebe stavlja u prvi plan. Umesto toga, govorila je kroz stihove.
Krvava bajka – pesma koja je postala opomena
Pesma „Krvava bajka“ nastala je upravo iz tog bola i osećaja krivice što je preživela dok su nevina deca pala. Napisana je u čast kragujevačkih đaka i brzo je postala simbol stradanja i nevinosti u srpskoj književnosti. Međutim, retko ko zna da je u toj pesmi utkana i lična trauma Desanke Maksimović.
„Bilo je to vreme smrti,
kad su decu streljali za primer…“
Ovi stihovi nisu fikcija. To je poezija svedočanstva.
Pesnikinja koja je živela svoju poeziju
Desanka je često išla u Kragujevac posle rata, posećivala Spomen-park i tiho razgovarala s profesorima i učenicima koji su izgubili svoje. Nikada nije želela publicitet tim povodom – smatrala je da to nije njena priča, već njihova. Ali baš ta njena tiha snaga i ljudska skromnost učinile su je legendom.
Manje poznata, ali neverovatna epizoda iz njenog života
U arhivi jedne kragujevačke škole pronađen je rukom pisani papir koji se veruje da je pripadao Desanki – stari prepisi stihova sa margine jednog školskog rada. Neki veruju da je to bio prvi nacrt Krvave bajke, skriven godinama da ne bi bio zaplenjen od strane tadašnje cenzure.
Desanka Maksimović nije bila samo pesnikinja – ona je bila živi glas naroda, svedok bola i čudo preživljavanja. Njena priča nas podseća da poezija nije beg od stvarnosti, već njen najdublji izraz.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
Komentari(0)