NEMA BOLJEG U SRPSKIM KRAJEVIMA Ovaj zlatiborski specijalitet svi traže
U malim drvenim kućicama se odvija čitav proces sirenja i kajmačenja
Tajni recepti iz beležnica zlatiborskih domaćica, uz pogodne klimatske uslove za proizvodnju mleka, mlečnih proizvoda i mesa, čine da zlatiborski specijaliteti budu pravi raj za sve gurmane.
Upravo tada, na scenu stupaju neprevaziđeni i raznovrsni zlatiborski specijaliteti.
1. Zlatiborski sir i kajmak
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Foto: Rina
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Možda vas zanima:
Kralj srpskog turizma je planina Zlatibor, od januara do jula registrovano preko pola miliona noćenja
Srpska planina zacementirala poziciju na vrhu, na nju dolaze ljudi iz svih delova sveta
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Verovatno prvu asocijaciju na zlatiborsku kuhinju predstavljaju tamošnji sir i kajmak. Pripremani prema oprobanim tehnikama sirenja i kajmačenja koje se prenose sa kolena na koleno, zlatiborski sir i kajmak predstavljaju vrhunske kulinarske užitke. Ovi zlatiborski specijaliteti ukazuju i svedoče o privrednom usmerenju ovoga kraja ka stočarstvu, i značaju koje mleko i mlečni proizvodi imaju za svako seosko domaćinstvo.
Priča o siru i kajmaku nas odvodi do kućice sa druge strane brda, gde živi zlatiborska domaćica, gospođa Miljanka, koja nas uvodi u veštinu pravljenja sira i kajmaka. Odmah primećujemo male drvene kućice, odvojene od onih u kojima se stanuje, u kojima se odvija čitav proces sirenja i kajmačenja.
Ove kućiće se zovu mlakari, poseduje ih svako seosko domaćinstvo i predstavljaju obavezan deo pokućnice. Tajna mlakara se sastoji u adekvatnoj izolaciji, kao i sanitarnoj funkciji ovih prostorija, jer su njima pristup imale isključivo domaćice, dok je ostatak porodice držan dalje od mlekara.
2. KOMPLET LEPINJA
Komplet lepinja je autentičan specijalitet ovoga kraja nastao neprevaziđenom kombinacijom mladog zlatiborskog kajmaka, jaja i pretopa, što u skoru daje fantastičan kulinarski doživljaj. Uz ovu lepinju najbolje se uklapa domaće kiselo mleko koje upotpunjuje kulinarski doživljaj.
Priča o komplet lepinji nas zatiče u kafani „Krčma kod Zore“ na Borovoj Glavi, najpoznatijoj kafanskoj četvrti ove planine, koja se nalazi na 12 kilometara od centra Zlatibora, u pravcu Nove Varoši i Primorja.
3. PRŠUTA
Foto: Rina
Među domaćim specijalitetima koji se prave na Zlatiboru posebno mesto zauzima svinjska pršuta. Ovaj suhomesnati specijalitet za svoj fantastičan ukus može da zahvali zlatiborskim domaćinima koji su do savršenstva doveli veštinu sušenja mesa metodom dimljenja.
Pršuta se dobija tako što se najkvalitetniji delovi svinjskog mesa iz predela kičme dime oko petnaest dana, na vatri od bukovih drva u specijalnim prostorijama – sušarama.
Ako stvarno želite da proniknete u tajnu zlatiborske pršute, i probate ono najbolje što nudi ovaj suhomesnati specijalitet, potrebno je da posetite zlatiborsko selo Mačkat. Mačkat se nalazi na 10 kilometara od centra Zlatibora u pravcu Užica, i u njemu se pravi najbolja pršuta ovoga kraja.
Da je Mačkat zapravo selo pršute najboje govori činjenica da se ovde svake godine održava „Pršutijada“, koju poseti na desetine hiljada ljubitelja pršute i drugih suhomesnatih proizvoda.
4. LJUBIŠKA PASTRMKA
Ono što je Mačkat za pršutu, to je selo Ljubiš za pastrmku. Selo Ljubiš se nalazi na 10 kilometara udaljenosti od Vodica, a do njega se dolazi lokalnim putem. Ako idete iz centra Zlatibora, potrebno je da na Vodicama skrenete desno sa magistralnog puta, nastavite 15-ak metara nizbrdo, pa okrenete levo lokalnim putem.
Koliko Ljubišu znači pastrmka govori najbolje činjenica da se u ovom selu svakog leta održava manifestacija „Dani ljubiške pastrmke“ koja privlači veliku pažnju i ima veliki broj posetilaca. Kada sam probao ljubišku pastrmku shvatio sam zbog čega je to tako, a naročito u svetlu činjenice da se tokom ove manifestacije pastrmka deli potpuno besplatno.
U Ljubišu pastrmku možete jesti na više mesta, ali vam iz ličnog iskustva preporučujem kafanu „Pećinar“, u centru sela. Sadašnji vlasnici ove kafane, su zapravo četvrta generacija familije Pećinar koja drži ovu kafanu i pronosi slavu o ljubiškoj pastrmci širom zemlje, a bogami i regiona.
5. JAGNJEĆE PEČENJE
Iako zlatiborski kulinari ne polažu ekskluzivna prava na pripremu jagnjećeg pečenja, za razliku od komplet lepinje, neporeciva je istina da se na Zlatiboru jede najbolja jagnjetina. Pogodni klimatski uslovi ovog podneblja, pašnjaci bogati raznovrsnim biljnim vrstama, kao i tradicionalan način pripreme – na ražnju, čine da jagnjeće pečenje na ovoj planini ima prepoznatljiv ukus.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Ukusne kiflice sa puterom i jednostavno da se prave: Baka nam donosi recept zlata vredan, ko proba neće se pokajati
Ove kiflice biće vaš izbor u mnogim prilikama.
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Komentari(0)