PRAVI PITE I SALATE Stefan je majstor u spremanju specijaliteta od šumskog pileta, ova jestiva gljiva ima isti ukus kao belo meso
Svake godine berem je sa jedne iste vrbe na planini Kosmaj
Kod mnogih je piletina neizostavan deo u svakodnevnoj ishrani, ali malo je onih koji znaju da postoji i njena šumska verzija. Gljiva "šumsko pile" jedna je od najpoznatijih na području Srbije i smatra se delikatesom. Stefan Stefanović iz Beograda svakog proleća i pronalazi je u nesporednoj jednog istog stabla na planini Kosmaj.
„Šumsko pile raste na staroj vrbi na našem pčelinjaku ‘zimovniku’ i izuzetno je ukusno. Nije baš da se lako sprema, ali je ukus gotovo identičan i mnogo lepši od pilećeg belog mesa. Može da se pravi kao salata, a može da se pravi i pita sa šumskim piletom", rekao je za RINU Stefan.
Šumsko pile se još zove i žuti hleb, vrbara ili vrbovača, ime je dobila po svetloj žutoj boji i ukusu nalik na piletinu. Više šešira oblika školjke ove vrste rastu zajedno na kori trulih i mrtvih stabala ili granama listopadnog drveća, praveći ponekad neobične oblike.
Možda vas zanima:
TARTUF-MANIJA HARA SRBIJOM Dnevno se može zaraditi i do 5.000 evra, a na ovim mestima raste blago
Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
Možda vas zanima:
TARTUF-MANIJA HARA SRBIJOM Dnevno se može zaraditi i do 5.000 evra, a na ovim mestima raste blago
Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
Možda vas zanima:
TARTUF-MANIJA HARA SRBIJOM Dnevno se može zaraditi i do 5.000 evra, a na ovim mestima raste blago
Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
Možda vas zanima:
TARTUF-MANIJA HARA SRBIJOM Dnevno se može zaraditi i do 5.000 evra, a na ovim mestima raste blago
Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
Možda vas zanima:
TARTUF-MANIJA HARA SRBIJOM Dnevno se može zaraditi i do 5.000 evra, a na ovim mestima raste blago
Tartufi, najskuplja i najcenjenija gljiva na svetu, kojoj se pripisuju izuzetna lekovita svostva i čija cena dostiže i 5.000 evra za kilogram, rastu i na Crnom vrhu.
POSEBAN SVET I POMALO MISTIČAN Gljive nisu ni biljke ni životinje, i koliko god da ih volimo, toliko ih se i plašimo, jer postoje neverovatno opasne i otrovne vrste (FOTO/VIDEO)
Prava je šteta što se na našoj trpezi uglavnom mogu naći šampinjoni, ređe vrganji i bukovače, jer u našoj zemlji ima na desetine vrsta jestivih pečuraka
"Ako se priprema kao glavno jelo, onda se obari i prži uz začine i luk. Priroda je jedno čudo i zahvalni smo joj što nas svake godine nagradi da u ovom periodu možemo napraviti lepo jelo. Šumsko pile je jestiva gljiva, ali svakako u berbu pečuraka treba krenuti sa velikom dozom opreznosti, ali i pažljivo ih konzumirati“, dodaje Stefan.
Gljiva "šumsko pile" najčešće parazitira na vrbi, jovi, topoli, bukvi, hrastu i bagremu. Meso plodnog tela je debelo, mekano i sočno. Sazrevanjem gubi žutu boju usled gubitka vode postaje tvrdo i krhko. Miris je prijatan i sladunjav. Ukus sveže gljive je blago kiselkast.
Najčešće dostiže masu do 20 kg, a najveći primerak sa neverovatnih 45 kg težine zabeležen je u Hempširu u Velikoj Britaniji oktobra 1990. godine. Osim ljudi mnoge divlje životinje konzumiraju šumsko pile, poput srne ili jelena.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
DRUGAČIJE Napravite ručak za celu porodicu - punjeni crni luk
Neobično je i sigurno je da niste pravili.
Jelo koje će vas oduševiti: Starinski recept za kraljicu pita, nećete se pokajati ako probate čuveni propeć
Jug Srbije i dalje čuva duh starih gastronomskih pikanterija, a ovo je jedna koja opstaje vekovima
KO MOŽE DA JOJ ODOLI? Dobro poznata pita od BUNDEVE po bakinom receptu
Od slatkog najslađe.
Omiljeno jelo po receptu naših baka: Generacije odrasle na ovom jelu, a vama je ovo odlična ideja za ukusan ručak
Ovaj recept po tradiciji naših baka pruža ne samo nutritivno bogat obrok, već i ukus koji vraća u detinjstvo
Komentari(0)