Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Masenica, odnosno muslimanska pita koja se pravi na dan Svetog Save, je tradicionalno sandžačko jelo čiji je ukus prosto neodoljiv. Recept je zabeležen u sjeničkom selu Papiće, a za nju je važila i izreka „uvek za Savicu treba jesti masenicu“.
Potrebni sastojci:
pola kilograma brašna
200 g sjeničkog sira
1 jaje
1 kašika ulja
0,5 dl mleka
1 kašika margarina
100 g kajmaka
Način pripreme:
Umutiti brašno sa vodom gustine kao za palačinke, posoliti, i tu smesu peći u podmazanoj tepsiji – ne odjednom već deo po deo kao palačinke.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Kada se “palačinke” ispeku, iscepkaju se na komadiće, pa se potom preliju sledećim začinom od sjeničkog sira:
U prethodno zagrejan tiganj doda se 0.5 dl mleka i kašika margarina. Kada se margarin istopi i mleko provri dodaju se sir i kajmak. Kompletnu smesu potrebno je kuvati dok se kajmak i sir ne istope, otprilike 5 do 7 minuta.
Preliv dodati iscepkanim “palačinkama”. Tako pripremljeno predjelo služiti dok je toplo.
Kako je došlo do toga da muslimani poštuju hrišćanski praznik poput Svetog Save?
Srpski istoričar, profesor i publicista iz Sjenice Salih Selimović čuven je po istraživanju podataka u u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Naime, on je kroz svoje studije i usmena izlaganja navodio da je kod muslimana nekada postojao veoma jak kult Svetog Save, te da su ga svi izuzetni poštovali. Posebno je to bilo naglašeno kod Muslimana u Limskoj dolini.
- Uvek su Muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševu kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Sv. Save, verovali u njihovu čudotvornost. Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save iskopaju, prenesu na Vračar i spale. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvetitelja i odbiti Muslimane od Mileševe - istakao je Salih Selimović za "Opanak".
Ukoliko niste, obavezno probajte masenicu, svojevrsni specijalitet koji ima očaravajući ukus.
Najlepša poslastica za početak jeseni: Kolač sa šljivama gotov za tren oka, miriše na detinjstvo
Umutite jaja sa šećerom dok smesa ne postane svetlije žuta
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Komentari(0)