Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kareja nije običan grad – to je duhovna prestonica Svete Gore. A u njenom srcu nalazi se jedan od najvažnijih tragova srpske pravoslavne duhovnosti – isposnica Svetog Save.
Kareja – duhovna prestonica Atosa
Kareja je administrativni centar Svete Gore i mesto u kojem se nalazi sedište Protatona – vrhovnog upravnog tela atonskih monaha. Iako je najmanje naseljeno mesto, Kareja je simbol vlasti i duhovne hijerarhije.
Možda vas zanima:
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Možda vas zanima:
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Možda vas zanima:
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
U samom središtu ovog tihog mesta, sa kamenim ulicama, starim balkonima i tišinom koju prekida samo zvuk zvona, nalazi se isposnica Svetog Save, poznata i kao Ćelija Svetog Save.
Isposnica koju je osnovao Sveti Sava
Sveti Sava je boravio na Svetoj Gori pre nego što je postao prvi srpski arhiepiskop. Godine 1191. osnovao je Karejsku isposnicu, gde je živeo podvižničkim životom, u molitvi i postu. Tu je napisao i čuveni Karejski tipik – pravila monaškog života koja su ostala u upotrebi vekovima.
Vrata isposnice i danas nose natpis iz Psalma:
„Благословен је који долази у име Господње“, urezan u kamenu iznad ukrašenih drvenih vrata.
U isposnici se čuva ikona Bogorodice Trojeručice, pred kojom se Sava molio, kao i deo originalnog rukopisa Karejskog tipika. Zidovi ove skromne ćelije ispunjeni su vekovnim mirom.
Mesto molitve, ne atrakcije
Za razliku od raskošnih manastira, Karejska ćelija Svetog Save je jednostavna, tiha i sveta. U njoj žive srpski monasi, koji čuvaju uspomenu na Svetog Savu ne kao relikviju, već kao živo nasleđe – kroz svakodnevni život, liturgiju i molitvu.
Posetioci koji dolaze do Kareje mogu pozvoniti na ulazu i u tišini obići isposnicu, uz poštovanje prema svetom mestu.
Srpsko srce na Svetoj Gori
Isposnica Svetog Save u Kareji nije samo versko mesto – to je istorijski i duhovni temelj srpskog identiteta. Tu su nastajale prve crkvene i državne ideje, a duhovna snaga Svetog Save i danas se oseća u svakom kamenu, cvetu i tišini dvorišta.
Zato je za svakog Srbina koji kroči na tlo Svete Gore, Kareja prva i poslednja stanica srca.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
OVAKO JE KRALJ ALEKSANDAR POSTAO SLAVNI KOMANDANT: Pešice je prešao Albaniju tokom VELIKOG RATA (FOTO)
Aleksandar Karađoršević je bio jedan od nasjlavnijih srpskih komandanata
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
Komentari(0)