IZ VOJVODINE STIGLO JOŠ DESET JELENA Divljač stigla na Zlatibor
Jeleni na padinama srpskih planina ponovo obitavaju nakon skoro osam decenija
Nakon što je planina Zlatibor u martu prošle godine postala bogatija za deset jelena, ovog janura dobila je još deset "divljih" stanovnika - šest košuta i četiri laneta. Oni se trenutno nalaze u prihvatilištu u kom će ostati do kraja juna ili polovine jula, nakon čega će biti pušteni u prirodu.
Jedinke su stigle iz Vojvodine u okviru realizcaije državnog projekta reintrodukcije divljači, koji se sprovodi pod pokroviteljstvom ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osim Zlatibora jeleni su vraćeni i na planine Tara i okolinu Prijepolja.
Jeleni na padinama srpskih planina ponovo obitavaju nakon skoro osam decenija. Tokom narednih meseci u planu je da na Zlatibor stigne još deset do petnaest jedinki, koje će takođe do početka leta boraviti u prihvatilištu kako bi prošle period prilagađavanja.
Prihvatilište je kompletno obnovljeno, prostire se na 18 hektara ograđene površine. Imaju sve potrebne uslove, hranu, vodu i neophodnu negu. Napravljene su hranilice za svaku vrstu hrane kao i pojilišta i solišta. Nakon adaptacije, biće pušteni na otvoreno područje lovišta Zlatbor.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
RADICA NE ZNA NI KOJI JE DAN NI KOJA GODINA, ŽIVI KAO ROBINZON KRUSO: Žena vuk nema ni struju ni vodu, jede šta nađe u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin.
Komentari(0)