Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Nekada su vodenice hranile na hiljade hladnih usta, a brašna ni hleba nije bilo ako se ne samelje ispod vodeničkog kamena. Danas je situacija drugačije, a po brašno se ne ide kod vodeničara, već se gotov hleb kupuje u marketima i pekarama koje ranije nisu ni postojale. Prethodnih decenija katanac je stavljen na vodenice širom Srbije, a ta sudbina nije zaobišla ni teritoriju opštine Ljig. Nekada je od Kadine Luke do Ljiga čeketalo čak osam vodenica. Danas postoji samo jedna i to u domaćinstvu porodice Radisavljević koja je stara tri veka.
Malo ko zna da je jedan od najstrašnijih srpskih horor filmova Leptirica rađen po prvom srpskom vampiru Savi Savanoviću. Upravo prve priče o vampirima krenule su iz malog srpskog sela nadomak Bajine Bašte, Zarožja
Vodenice potočare nekada su hranile na hiljade gladnih usta i bile jedini spas u teškim, gladnim vremenima kada se živelo na hlebu i vodi.
Vodenice potočare nekada su hranile na hiljade gladnih usta i bile jedini spas u teškim, gladnim vremenima kada se živelo na hlebu i vodi. Na levoj obali Zapadne Morave nekada je bilo 16 vodenica, a od toga čak pet na reci Ostrovci.
Manastir Tumane nalazi se 120 kilometara od Beograda i devet od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom na levoj obali Tumanske reke, što ovoj svetinji daje posebnu lepotu. Iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević objašnjava zašto je to jedan od najposećenijih manastira na prostoru Srbije.
Vodenica porodice Luković izgrađena je sredinom 19. veka, o čemu svedoče zapisi u seoskim crkvenim knjigama
Priče o čuvenom srpskom vampiru koji je davio vodeničare datiraju od davnina, ali ih se mnogi i dan danas plaše, a neki strahuju od njegovog povratka.