MILOVAN GLIŠIĆ PISAO JE O NJEMU Selo u Srbiji koje čuva legendu o ukletoj vodenici i vampiru koji je davio vodeničare a potom im pio krv
Priče o čuvenom srpskom vampiru koji je davio vodeničare datiraju od davnina, ali ih se mnogi i dan danas plaše, a neki strahuju od njegovog povratka.
Po toj legendi, veruje se da je seljak Sava Savanović, posle svoje smrti živeo u staroj vodenici u selu Zarožje. Kao „vampir“ koji je ubijao i pio krv ljudi koji bi došli da melju žito.
Ono što treba reći jeste da je vampir jedina reč srpskog porekla koja je postala zajednička svim svetskim jezicima. Ovaj izraz prvi put je zabeležen u jednom izveštaju austrijskog službenika Frombalda o slučaju koji se 1725. godine dogodio u srpskom selu Kisiljevu, objavljen u bečkom časopisu Vinerises Diarum.
Možda vas zanima:
SRPSKI VAMPIRI KOJI SU UPLAŠILI EVROPU – Istinite priče o Savi Savanoviću i Petru Blagojeviću
Dok je Holivud stvorio Drakulu, Evropa je već znala za srpske vampire. Sava Savanović i Petar Blagojević u 18. veku izazvali su paniku i postali deo zvaničnih austrijskih dokumenata. Da li su zaista postojali ili su samo deo narodne mitologije?
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Možda vas zanima:
SRPSKI VAMPIRI KOJI SU UPLAŠILI EVROPU – Istinite priče o Savi Savanoviću i Petru Blagojeviću
Dok je Holivud stvorio Drakulu, Evropa je već znala za srpske vampire. Sava Savanović i Petar Blagojević u 18. veku izazvali su paniku i postali deo zvaničnih austrijskih dokumenata. Da li su zaista postojali ili su samo deo narodne mitologije?
Vampiri iz srpske mitologije: Svi znate za jezivu Savinu vodenicu, ali prvi vampir je bio Petar Blagojević
Srpska tradicija obiluje pričama o vampirima koje su vekovima fascinirale i plašile ljude. Ko su bili Petar Blagojević i Sava Savanović, i kako su njihove legende postale deo globalne pop kulture?
Osim u priči Milovana Glišića, Sava Savanović spominje se i u srpskom horor filmu „Leptirica“ iz 1973. godine, koji je inspirisan Glišićevom pričom, kao i u knjizi „Strah i njegov sluga“ Mirjane Novaković.
shutterstock
Na putu ka Bajinoj Bašti nalazi se selo Zarožje koje čuva legendu, ali i nešto opipljivo – vodenicu srpskog vampira Save Savanovića. Ako biste meštane pitali za Savu, mnogi bi vam rekli da se nije skoro pojavio, neki kažu poslednji put oko 1970. godine, ali da postoji strah od predela oko vodenice – i danas postoji.
Priče o čuvenom srpskom vampiru koji je davio vodeničare datiraju od davnina, ali ih se mnogi i dan danas plaše, a neki strahuju od njegovog povratka.
Na vodenicu kod izvora reke Raogačica koju meštani zovu i “rekom suza” i danas retko ko dolazi jer je Sava Savanović navodno baš tu ubijao mlinare. Meštani kažu da je mesto toliko jezivo da čak i ako ne verujete u legendu a tu noć boravite oko sela Zarožja, “đavo vam neće dati mira”.
U Zarožju još uvek živi strah zbog Savinog „vampirovanja“. Ne zna se da li će se opet vratiti u ovo planinsko bajnobaštansko selo, ali meštani su spremni za njegov povratak i stalno su na oprezu.
Selo Zarožje na mapi:
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Vrelo Mlave – izvor ledene lepote i starih predanja
U podnožju Homoljskih planina, gde se voda rađa iz kamena, nalazi se jedno od najlepših izvorišta u Srbiji, obavijeno mistikom i prirodnom lepotom.
Manastir Šišatovac – jedini fruškogorski manastir nazvan po šišarki
Od neobičnog imena do mesta susreta velikana srpske kulture – priča o svetinji koja krije istorijske i duhovne dragocenosti.
Mala Sveta Gora na Kosmaju! Oaza duhovnosti nadomak Beograda, ovde se kriju važni srednjovekovni manastiri
Na šumadijskoj planini, oko 50 kilometara od Beograda, nalaze se manastiri nastali za vreme kralja Dragutina i despota Stefana
Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Komentari(0)