VEROVANJE U SRBA KOJE I DANAS TRAJE Roditelji, čije dete ne može da progovori, dovode ga na ovu vodenicu! (FOTO/VIDEO)
Vodenice potočare nekada su hranile na hiljade gladnih usta i bile jedini spas u teškim, gladnim vremenima kada se živelo na hlebu i vodi. Na levoj obali Zapadne Morave nekada je bilo 16 vodenica, a od toga čak pet na reci Ostrovci.
Sada melje samo jedna i to ona koju Milivoje Anđelić Tomišinac (66) iz sela Ostra nije želeo da prepusti zubu vremena. Pre 300 godina sagradio ju je njegov čukundeda, a on nastavio porodičnu tradiciju i peta je generacija pomeljara. Skoro ceo objekat sačuvan je u autentičnom stanju.
"Kad je moj đed mlad umro od upale pluća, vodenicu je uspešno preuzela njegova žena, baba Dobrila. Ona je držala vodenicu tokom dva rata, a to su za pomeljate bila najteža vremena. Sećam se da je baba govorila da je batine dobijala i od četnika i partizana, svaka vojska koja dođe, tražila je harač, zlo je čekalo ako nema brašna. Potočaru sam nasledio od oca Tomiše i dok sam živ biću pomeljar", rekao je domaćin Milivoje.
FOTO:RINA
Način mlevenja brašna ostao je isti, ali i naplata je kao pre tri veka. Brašno se ne plaća novcem već se uzima ušur, tačnije pet procenata od samlevenog mutvena, belog samlevenog brašna. Vodenici nije potrebna struja, jer točak pokreće voda. Za potočare su vezana mnoga narodna verovanja, a neizostavna su ona o vampirima.
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
FOTO:RINA
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Možda vas zanima:
Najstarija vodenica u dolini Pčinje koja i dalje melje brašno – selo Lopardince
Zub vremena joj ništa ne može: Drvena vodenica iz 19. veka u selu Lopardince i dalje okreće točak tradicije
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Na njihov pomen Tomišinac kroz smeh odmahuje rukom i kaže da su u potočari mnogi njegovi preci, pa i on, silne noći prespavali, a da vampire niko nije sreo. Važno je, veli, ušur naplatiti pošteno, tada nema utvara. Milivoje kaže da se u ovom kraju zadržao običaj da roditelji čije dete neće da progovori dovode da ga on napoji vodom iznad čeketala.
"U narodu postoji izreka "Bije k"o čeketalo", ili "melje ko vodenica" a opisuje onog koji mnogo i brzo govori. Zato postoji običaj da se deca poje nad žrvnjem, iz medenice dok čeketalo udara u vodenički kamen. Veruje se da će dete nakon toga ubrzo progovoriti. Često mi roditelji dovode decu", priča ovaj Ostranin.
FOTO:RINA
On i supruga su u penziji, a dvojica sinova imaju poslove u Čačku. Iako im vodenica nije glavni izvor prihoda, tvrde da je nikad neće prodati. Iako ima punu kuću unučića, interesovanje za pomeljarski zanat niko od njih za sada ne pokazuje. Međutim, Milivoje ne brine za opstanak potočare.
"Od malih nogu sinovima sam govorio da nas je vodenica prehranila u najtežim vremenima, da nije bilo nje, ne bi bilo ni nas. Za vreme ratova hranila je stoku i ljude u našem i svim okolnim selima. Vodenica je u našoj kući simbol života i opstanka, Anđelića, o prodaji nije bilo niti će biti reči. Sinovi i njihova deca su to gradivo savladali", kaže vredni pomeljar dodajući da proja ima jedinstven ukus ako se beli kukuruz staklarac samelje na potočari.
FOTO:RINA
U vodenici, koja je stešnjena između reke i brda koje se nad nju nadvilo, sve vreme odzvanjaju ritmični zvuci čeketala koje udara u vodenički kamen. Za ovaj dragulj ruralne arhitekture u centru Ostre malo ko zna. Posećuju je meštani koji donose žito, đaci, izletnici obližnje škole i retki planinari koji osvajaju vrhove Vujna, Sokolice i Ostrice.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
U OVOM MIRNOM KRAJU SRBI SU NEKADA KOVALI ORUŽJE ZA BORBU PROTIV TURAKA: Selo Štitkovo je muzej na otvorenom koji čuva tradiciju
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Ni nacisti ni Turci mu nisu ništa mogli! Manastir gde Srbi čuvaju mošti 3 svetitelja, a izvor Svete vode još teče
U određenim istorijskim periodima je manastir Radovašnica bio pljačkan, paljen i rušen, ali je opstao do današnjih dana
Narodno predanje koje prati manastir Zaova: Da zavist može svašta loše da učini, dokaz je i narodna pesma
Narodno predanje koje prati manastir Zaova, smeštenog između Toponice i Velikog Sela, u Braničevskom okrugu, vrlo je zanimljivo.
OVA SRPSKA PLANINSKA LEPOTICA IMA 3 JEZERA, 2 REKE I ČAK 6 MANASTIRA: Top izbor za prolećni odmor (FOTO)
Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema
Komentari(0)