Tijana se iz Beograda vratila na imanje svog čukundede u selo Seča Reka kod Kosjerića, sa suprugom melje kukuruz i pravi brašno kao pre 100 godina što se radilo
Najmlađa vodeničarka u Srbiji
Kada je davne 1892. Milovan Joksimović sagradio vodenicu potočaru u kosjerićkom selu Seča Reka, ni slutio nije da će ga u tom poslu naslediti njegova čukununukaTijana. Ali izgleda da boljeg naslednika nije mogao imati, jer je Tijana zbog dedine vodenice napustila Beograd i sa suprugom Nenadom oživela staro vitlo i čeketalo i potočari ali svojoj porodici podarila bolji život. Tijana je profesorka francuskog i menadzerka, ali u poslednjih nekoliko godina je uspešna vodeničarka. Odluku da se sa suprugom Nenadom vrati u rodni Kosjerić donela je onog trenutka kad je saznala da je trudna, i sada je sigurna da nije pogrešila.
- Od prvog renutka kada smo ušli ovde, mi smo shvatili da ta nematerijalna vrednost vodenice ima veličinu i da zapravo od toga zaista možemo da živimo. Ja sam bila oduševljena činjenicom da nešto što je staro u tom trenutku 130 godina, daje proizvod koji je najboljeg kvaliteta, kaže za RINU Tijana.
Iako je vodenica stara preko jednog veka, u njoj se ništa bitno nije promenilo.Uvek je bila aktivna, ali je vreme ipak učinilo svoje pa ju je bilo potrebno srediti i popraviti, a tu ulogu je na sebe preuzeo Tijanin suprug Nenad.
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Vodenički kamen hranio je hiljade gladnih usta, danas je turistička atrakcija: Ovo je jedina vodenica u Ljigu i stara je tri veka, Radisavljevići ne odustaju ni od tradicije ni od sela
Nekada su vodenice hranile na hiljade hladnih usta, a brašna ni hleba nije bilo ako se ne samelje ispod vodeničkog kamena. Danas je situacija drugačije, a po brašno se ne ide kod vodeničara, već se gotov hleb kupuje u marketima i pekarama koje ranije nisu ni postojale. Prethodnih decenija katanac je stavljen na vodenice širom Srbije, a ta sudbina nije zaobišla ni teritoriju opštine Ljig. Nekada je od Kadine Luke do Ljiga čeketalo čak osam vodenica. Danas postoji samo jedna i to u domaćinstvu porodice Radisavljević koja je stara tri veka.
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Vodenički kamen hranio je hiljade gladnih usta, danas je turistička atrakcija: Ovo je jedina vodenica u Ljigu i stara je tri veka, Radisavljevići ne odustaju ni od tradicije ni od sela
Nekada su vodenice hranile na hiljade hladnih usta, a brašna ni hleba nije bilo ako se ne samelje ispod vodeničkog kamena. Danas je situacija drugačije, a po brašno se ne ide kod vodeničara, već se gotov hleb kupuje u marketima i pekarama koje ranije nisu ni postojale. Prethodnih decenija katanac je stavljen na vodenice širom Srbije, a ta sudbina nije zaobišla ni teritoriju opštine Ljig. Nekada je od Kadine Luke do Ljiga čeketalo čak osam vodenica. Danas postoji samo jedna i to u domaćinstvu porodice Radisavljević koja je stara tri veka.
Možda vas zanima:
ZABORAVLJENE VODENICE SRBIJE – Kako su nekadašnji mlinovi oblikovali život sela i zašto ih danas gotovo nema?
Nekada su vodenice bile centar društvenog i ekonomskog života, a danas ih je tek nekoliko ostalo u funkciji. Kako su se koristile, koje tajne čuvaju i zašto je vodenički hleb bio lekovitiji od današnjeg?
Vodenički kamen hranio je hiljade gladnih usta, danas je turistička atrakcija: Ovo je jedina vodenica u Ljigu i stara je tri veka, Radisavljevići ne odustaju ni od tradicije ni od sela
Nekada su vodenice hranile na hiljade hladnih usta, a brašna ni hleba nije bilo ako se ne samelje ispod vodeničkog kamena. Danas je situacija drugačije, a po brašno se ne ide kod vodeničara, već se gotov hleb kupuje u marketima i pekarama koje ranije nisu ni postojale. Prethodnih decenija katanac je stavljen na vodenice širom Srbije, a ta sudbina nije zaobišla ni teritoriju opštine Ljig. Nekada je od Kadine Luke do Ljiga čeketalo čak osam vodenica. Danas postoji samo jedna i to u domaćinstvu porodice Radisavljević koja je stara tri veka.
- Bila je zarasla u korov takoreći, bilo je tu dosta šiblja, trave, ovde iza vodenice se u tom momentu praktično nije ni moglo da uđe. To je bila ona neka kupina poarasla, kopriva, ne znam ni ja šta sve. Nije moglo da se prođe, ali malo po malo smo krčili, kosili i doveli smo je u potpuno funkcionalno stanje u kom je sada, rekao je Nenad.
Marići su onda počeli sa proizvodnjom brašna i nijednog trenutka nisu posumnjali u svoj uspeh Znali su da imaju redak proizvod, koji je veoma kvalitetan.
- Kada imate domaći kukuruz osmak, koji mi sejemo i gajimo, koji je samleven ovde na na ovom kamenu prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. U vodenici menjamo samo kukuruz i sva naša brašna su bez glutena, kaže Tijana.
Iako su odlučni da sve što se u vodenici proizvode bude na tradicionalan način na koji se radilo i pre jednog veka, za plasiranje svojih proizvoda u pomoć su ipak pozvali moderne tehnologije i društvene mreže.
- Instagram i fejsbuk su nam dosta pomogli u prodaji brašna. Naše proizvode slikamo i snimamo, kačimo a profil i rako dolazi do mogo ljudi koji su zainterosvani za kupovinu, ljudi su čuli za nas. To je dosta doprinelo da ljudi čuju za nas, 7 Do 77 godine, istakla je Tijana.
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Ručak ispod sača na 1.200 metara: Planinski dom Lisine koji oduševljava gurmane
U srcu Srbije, visoko među borovima i slapovima, krije se mesto gde svaki zalogaj ima ukus detinjstva.
Komentari(0)