Odnos prema novcu ima direktan uticaj na vaše finansijsko stanje, smatrali su naši stari koji novčanik nikad nisu držali praznim – bez obzira na “stanje na računu”, uvek su u pregradi imali barem pokoji novčić jer su verovali da se tako “privlači” novac u kuću.
Tako su u pregradi držali prvu novčanicu koju su zaradili ili novac koji im je darovao neko koga su smatrali dobrim čovekom. Tu novčanicu ili novčić su smatrali svojevrsnim talismanom finansijske sigurnosti.
Zato se verovatno i dan danas neguje običaj da kad nekom darujete novčanik, on ne sme da bude prazan. Mnogi su čak u skrivenoj pregradi novčanika čuvali papirnatu novčanicu najmanjeg apoena – smatrali su da onaj ko to radi bolje upravlja novcem.
Još jedna preopruka za novčanik i privlačenje novca jeste da novčanik bude crvene boje. Crvena simbolizuje uspeh, pobedu, napredovanje i bogatstvo.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Traženje povišice
Dok se u moderno vreme sprovode razna istraživanja o tome kako šefovi “dišu” tokom nedelje, pa se pokazalo da je četvrtak idealan dan za traženje povišice jer su nadređeni tog dana popustljiviji jer se mentalno pripremaju za nadolazeći vikend, naši stari su verovali da je sreda prepodne najbolje vreme za to.
S druge strane, prema verovanjima, sve transakcije koje obavite uveče vode u propast, a novac se ne pozajmljuje utorkom. Osim novca, nije dobro pozajmljivati hleb ni so, jer se smatralo da će tako finansijska sigurnost napustiti vaš dom.
Kako bi novac “zavoleo” vašu kuću i bukvalno se lepio za vas, na dan isplate plate, s računa ne biste smeli da skinete ni dinar. Cela plata bi trebalo da prenoći u vašem domu, što bi u današnje vreme značilo na vašem računu.
Navike koje privlače novac u kuću
Još su naši dedovi i bake smatrali da će novac, ako mrvice sa stola čistite golim rukama ili pak zviždite u kući, jednostavno zaobilaziti vaš dom. Zato su džepove odeće koja visi u ormaru punili sitnim papirnatim novcem.
Domaćice su krpile i najmanju rupicu na džepovima jer su verovale da novac tako lakše curi iz vaših ruku. Da bi u kući bilo što više novca, pazile su da ni na jednoj košulji ili kaputu ne nedostaje dugme, a nakon što bi pomele kuću ili dvorište, metlu su odlagale drškom prema dole.
“Oteto prokleto” ili “Kako došlo, tako otišlo”
Novac koji je dobijen na kocki, pronađen, oštećena novčanica ili zarđala kovanica ne donose sreću, pa ih naši stari zato nisu čuvali u novčaniku. Naprotiv, prvom prilikom su ih darovali siromašnijima od sebe ili bi ih što pre potrošili.
Krupna novčanica – finansijski talisman
Novčanicu najvećeg apoena koju su imali, stari su u domu čuvali po godinu dana jer su smatrali da će se tako napuniti energijom ukućana i početi da privlači novac u dom.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)