Odnos prema novcu ima direktan uticaj na vaše finansijsko stanje, smatrali su naši stari koji novčanik nikad nisu držali praznim – bez obzira na “stanje na računu”, uvek su u pregradi imali barem pokoji novčić jer su verovali da se tako “privlači” novac u kuću.
Tako su u pregradi držali prvu novčanicu koju su zaradili ili novac koji im je darovao neko koga su smatrali dobrim čovekom. Tu novčanicu ili novčić su smatrali svojevrsnim talismanom finansijske sigurnosti.
Zato se verovatno i dan danas neguje običaj da kad nekom darujete novčanik, on ne sme da bude prazan. Mnogi su čak u skrivenoj pregradi novčanika čuvali papirnatu novčanicu najmanjeg apoena – smatrali su da onaj ko to radi bolje upravlja novcem.
Još jedna preopruka za novčanik i privlačenje novca jeste da novčanik bude crvene boje. Crvena simbolizuje uspeh, pobedu, napredovanje i bogatstvo.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Traženje povišice
Dok se u moderno vreme sprovode razna istraživanja o tome kako šefovi “dišu” tokom nedelje, pa se pokazalo da je četvrtak idealan dan za traženje povišice jer su nadređeni tog dana popustljiviji jer se mentalno pripremaju za nadolazeći vikend, naši stari su verovali da je sreda prepodne najbolje vreme za to.
S druge strane, prema verovanjima, sve transakcije koje obavite uveče vode u propast, a novac se ne pozajmljuje utorkom. Osim novca, nije dobro pozajmljivati hleb ni so, jer se smatralo da će tako finansijska sigurnost napustiti vaš dom.
Kako bi novac “zavoleo” vašu kuću i bukvalno se lepio za vas, na dan isplate plate, s računa ne biste smeli da skinete ni dinar. Cela plata bi trebalo da prenoći u vašem domu, što bi u današnje vreme značilo na vašem računu.
Navike koje privlače novac u kuću
Još su naši dedovi i bake smatrali da će novac, ako mrvice sa stola čistite golim rukama ili pak zviždite u kući, jednostavno zaobilaziti vaš dom. Zato su džepove odeće koja visi u ormaru punili sitnim papirnatim novcem.
Domaćice su krpile i najmanju rupicu na džepovima jer su verovale da novac tako lakše curi iz vaših ruku. Da bi u kući bilo što više novca, pazile su da ni na jednoj košulji ili kaputu ne nedostaje dugme, a nakon što bi pomele kuću ili dvorište, metlu su odlagale drškom prema dole.
“Oteto prokleto” ili “Kako došlo, tako otišlo”
Novac koji je dobijen na kocki, pronađen, oštećena novčanica ili zarđala kovanica ne donose sreću, pa ih naši stari zato nisu čuvali u novčaniku. Naprotiv, prvom prilikom su ih darovali siromašnijima od sebe ili bi ih što pre potrošili.
Krupna novčanica – finansijski talisman
Novčanicu najvećeg apoena koju su imali, stari su u domu čuvali po godinu dana jer su smatrali da će se tako napuniti energijom ukućana i početi da privlači novac u dom.
Lekcije Desanke Maksimović: Zašto je pesnikinja odbijala da stavi „jedinicu” – i šta to govori o današnjoj školi
Znanje je znanje, makar se steklo i posle pet dana. U rečima čuvene profesorke književnosti krije se kritika sistema koji vrednuje trenutak, a ne čoveka.
KALENDAR KRSNIH SLAVA: Spremite se – ovo je kompletan spisak slava koje nas očekuju u narednom periodu
Počinje vreme slava, gozbi, veselja, ali i okretanja ka pravoslavnim vrednostima
Na sahrani Danilu Lazoviću niko nije držao govor: Na čuvenoj slici "Kafane kod besmrtnih" nema poznatog glumca - evo i zašto
Danilo Lazović ostao je upamćen ne samo kao vrhunski glumac, već i kao čovek velikog srca, koji je uspeo da balansira između umetničkog sveta i porodičnih vrednosti
NEBESKI GLAS: Otkrijte "Krstasti svod" u manastiru Manasija i zašto arhitektura svedoči o tajnoj pravoslavnoj sekti
Manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića iz 15. veka, predstavlja vrhunac moravske arhitekture. Ipak, Manasija krije tajnu: njena arhitektura, sa neobičnim svodovima i dekoracijom, svedoči o snažnim, pa čak i zabranjenim, uticajima sa Zapada. Otkrivamo zašto su masivni zidovi i Despotova kula bili centar otpora, i kako je Resavska škola održavala "skrivenu" pravoslavnu misao.
KUĆA NA TERAZIЈAMA GDE JE GOREO NOVAC: Tajna Palate Atina – zašto je u njoj nestalo najveće blago i zavera iz 1941.
Palata Atina na Terazijama nije samo remek-delo secesije i akademizma, već tihi svedok burne istorije Beograda. Otkrivamo kako je ova raskošna zgrada dobila ime po dvorskom kuvaru Kralja Petra I, i kako je urbana legenda o tajnim trezorima i nestalom blagu iz nje nastala u haosu Aprilskog rata 1941. godine.
Komentari(0)