Odnos prema novcu ima direktan uticaj na vaše finansijsko stanje, smatrali su naši stari koji novčanik nikad nisu držali praznim – bez obzira na “stanje na računu”, uvek su u pregradi imali barem pokoji novčić jer su verovali da se tako “privlači” novac u kuću.
Tako su u pregradi držali prvu novčanicu koju su zaradili ili novac koji im je darovao neko koga su smatrali dobrim čovekom. Tu novčanicu ili novčić su smatrali svojevrsnim talismanom finansijske sigurnosti.
Zato se verovatno i dan danas neguje običaj da kad nekom darujete novčanik, on ne sme da bude prazan. Mnogi su čak u skrivenoj pregradi novčanika čuvali papirnatu novčanicu najmanjeg apoena – smatrali su da onaj ko to radi bolje upravlja novcem.
Još jedna preopruka za novčanik i privlačenje novca jeste da novčanik bude crvene boje. Crvena simbolizuje uspeh, pobedu, napredovanje i bogatstvo.
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Možda vas zanima:
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Zaboravljeni srpski običaji koji se i danas praktikuju
Kako su nekada izgledale srpske svadbe, krsne slave i običaji preteča današnjih proslava?
Traženje povišice
Dok se u moderno vreme sprovode razna istraživanja o tome kako šefovi “dišu” tokom nedelje, pa se pokazalo da je četvrtak idealan dan za traženje povišice jer su nadređeni tog dana popustljiviji jer se mentalno pripremaju za nadolazeći vikend, naši stari su verovali da je sreda prepodne najbolje vreme za to.
S druge strane, prema verovanjima, sve transakcije koje obavite uveče vode u propast, a novac se ne pozajmljuje utorkom. Osim novca, nije dobro pozajmljivati hleb ni so, jer se smatralo da će tako finansijska sigurnost napustiti vaš dom.
Kako bi novac “zavoleo” vašu kuću i bukvalno se lepio za vas, na dan isplate plate, s računa ne biste smeli da skinete ni dinar. Cela plata bi trebalo da prenoći u vašem domu, što bi u današnje vreme značilo na vašem računu.
Navike koje privlače novac u kuću
Još su naši dedovi i bake smatrali da će novac, ako mrvice sa stola čistite golim rukama ili pak zviždite u kući, jednostavno zaobilaziti vaš dom. Zato su džepove odeće koja visi u ormaru punili sitnim papirnatim novcem.
Domaćice su krpile i najmanju rupicu na džepovima jer su verovale da novac tako lakše curi iz vaših ruku. Da bi u kući bilo što više novca, pazile su da ni na jednoj košulji ili kaputu ne nedostaje dugme, a nakon što bi pomele kuću ili dvorište, metlu su odlagale drškom prema dole.
“Oteto prokleto” ili “Kako došlo, tako otišlo”
Novac koji je dobijen na kocki, pronađen, oštećena novčanica ili zarđala kovanica ne donose sreću, pa ih naši stari zato nisu čuvali u novčaniku. Naprotiv, prvom prilikom su ih darovali siromašnijima od sebe ili bi ih što pre potrošili.
Krupna novčanica – finansijski talisman
Novčanicu najvećeg apoena koju su imali, stari su u domu čuvali po godinu dana jer su smatrali da će se tako napuniti energijom ukućana i početi da privlači novac u dom.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)