PRVA NACIONALNA PRESTONICA KULTURE Ovaj grad je sada dobio i PRVI PRAVOSLAVNI MUZEJ (FOTO)
Čačak - Da se nije bez razloga okitio titulom prve Nacionalne prestonice kulture, Čačak je pokazao još jednom i to nakon što je titulu predao gradu Užicu. Osim Etnološkog i Muzeja košarke grad na Moravi dobio je i prvi Pravoslavni muzej, jedinstvenu Riznicu u porti Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku. To je delo na kom se dugo radilo, naravno uz blagoslov episkopa Justina. U riznici se nalaze mnogi jedinstveni eksponati, koji i te kako zavređuju pažnju posetilaca.
- Ono što bih posebno izdvojio svakako su tri rukopisna jevanđelja, veoma stara i veoma važna nastala u 16. veku, kao i primerak Miroslavljevog jevanđelja koji je odštampano u 300 primeraka u Beču, ali je tih primeraka ostalo samo osam i jedan se nalazi kod nas. Takođe tu su i jako retki predmeti koji svedoče o održanju pravoslavne vere i obnovi crkve i nakon teških vremena. Takođe, jedan poseban primerak koji se nalazi samo kod nas jeste knjiga kumstava Karađorđevića. Oni su kumovali širom Jugoslavije pravoslavnoj i katoličkoj deci, a čak i šišanjem kose muslimanskoj deci. Ovaj muzej je naše zajedničko delo za ponos i dugujemo zahvalnost svima koji su pomogli da se ova naša zamisao ostvari, rekao je za RINU Slobodan Jakovljević ispred Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Čačku.
Otvaranju Pravoslavnog muzeja u Čačku prisustvovao je i minsitar kulture u Vladi Srbije, Nikola Selaković, koji je istakao da Čačak doživljava ne samo ekonosmki, već i kulturni preporod.
- Zadovoljstvo mi je što sam u Čačku, u parohisjkom domu gde je otvoren zaista poseban muzej od velikog značaja za srpski narod i pravoslavnu veru. Ovo je fantastična izložba i postavka koja govori o obnovi i unapređenju srpske vere, govori o obnovi srpske države i državnosti. Eksponati koji se ovde mogu videti su prava retkost i zaista mi je drago što je Čačak još jednom pokazao da jeste zaista i grad kulture i grad duhovnosti. Podrška ministarstva u realizaciji značajnih projekata svakako neće izostati, naglasio je Selaković.
Možda vas zanima:
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Zablistaće novi prozori, vrata i fasade: 295 Čačana dobija sredstva za energetsku sanaciju, veliko interesovanje za kotlove na gas
Na Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za mere energetske sanacije na teritoriji grada Čačka, koji se, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sprovodi od 2022. godine, prijavilo se 318 građana ovog grada.
Možda vas zanima:
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Zablistaće novi prozori, vrata i fasade: 295 Čačana dobija sredstva za energetsku sanaciju, veliko interesovanje za kotlove na gas
Na Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za mere energetske sanacije na teritoriji grada Čačka, koji se, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sprovodi od 2022. godine, prijavilo se 318 građana ovog grada.
Možda vas zanima:
KAKO DOĐU RODE, TAKO SE RAĐAJU DECA Hit objašnjenje domaćina iz čačanskog sela TEK JE IZNENAĐENJE KAKVA SU IMENA DALI PTICAMA
Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove, i čak su im gradili gnezdo na svojim domovima nadajući se da će ga izabrali i ostati sa njima.
Zablistaće novi prozori, vrata i fasade: 295 Čačana dobija sredstva za energetsku sanaciju, veliko interesovanje za kotlove na gas
Na Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za mere energetske sanacije na teritoriji grada Čačka, koji se, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sprovodi od 2022. godine, prijavilo se 318 građana ovog grada.
Gradonačelnik Čačka, Milun Todorović, istakao je da će lokalna samouprava takođe kao i do sada podržati svaku dobru ideju, ideju koja neguje prave i zdrave vrednosti, ali i dodao da će uvek imati i finansijsku pomoć grada za takve projekte. Budzetska sredstva koja se izdvajaju za kulturu u ovoj godini su ista kao prethodne, iako Čačak više nije prestonica kuture, već je to za 2024. grad Užice.
Pročitajte još:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)