Imala je samo 22 godine kada je uhapšena zbog toga što je prepričala šalu koju joj je ispričao kolega.
Dok se 25. maja širom bivše Jugoslavije obeležavao Dan mladosti - dan koji je simbolično slavio rođendan Josipa Broza Tita, na hiljade mladih učestvovalo je u štafetama i svečanostima posvećenim voljenom vođi. Ipak, iza parade omladine i pesama o bratstvu i jedinstvu, krila se i drugačija stvarnost. Jedna od najmračnijih epizoda te stvarnosti bio je Goli otok - zloglasni logor za političke neistomišljenike, o kojem se i danas, i pored brojnih svedočenja, zna zastrašujuće malo.
Na ovom "pustom ostrvu" završavali su ljudi zbog vica, pesme, komentara ili jednostavno zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Među njima je bila i mlada beogradska novinarka jevrejskog porekla Ženi Lebl, koju je pesma "Druže Tito, ljubičice bijela" koštala dve i po godine robije.
Imala je samo 22 godine kada je uhapšena jer je u redakciji lista Politika prepričala šalu koju joj je ispričao kolega - kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću zahvaljujući ljubičici teškoj 100 kilograma. Aluzija na omiljenu pesmu o Titu bila je dovoljna da je dvojica agenata UDB-e odvedu pod optužbom da je širila neprijateljsku propagandu i da nije prijavila "narodnog neprijatelja".
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
Put Ženi Lebl odveo je od zatvora UDB-e Glavnjača do logora Ramski rit, potom Zabele, Svetog Grgura, i konačno - Golog otoka. Provela je više od dve godine u pet različitih zatvora, izložena pritiscima da prizna krivicu i promeni mišljenje. Po izlasku iz zatvora bila je izbrisana iz Udruženja novinara.
Njen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku - uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.
Kada se Jugoslavija raspala, Ženi Lebl objavila je knjigu "LJubičica bela", koja je u Izraelu postala bestseler. Opisivala je strašna iskustva u zatvorima, a najpotresnije je bilo iskustvo s Golog otoka. Mnogi do tada uopšte nisu znali da je na Golom otoku bilo i žena.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
ŽIVI KAMEN STARE SRBIЈE: Zašto se na Šar planini mora nositi srebro i legenda o dušama predaka
Šar planina, divlja i nepristupačna, vekovima je bila riznica mitova i legendi. Lokalno stanovništvo i danas veruje u moć "Šarskih vodenih vila" i pridržava se strogog pravila: u dubine planine nikada se ne ulazi bez amajlije. Otkrivamo zašto se na Šari mora nositi srebro i kakvu tajnu krije "živi kamen" planine.
Komentari(0)