Imala je samo 22 godine kada je uhapšena zbog toga što je prepričala šalu koju joj je ispričao kolega.
Dok se 25. maja širom bivše Jugoslavije obeležavao Dan mladosti - dan koji je simbolično slavio rođendan Josipa Broza Tita, na hiljade mladih učestvovalo je u štafetama i svečanostima posvećenim voljenom vođi. Ipak, iza parade omladine i pesama o bratstvu i jedinstvu, krila se i drugačija stvarnost. Jedna od najmračnijih epizoda te stvarnosti bio je Goli otok - zloglasni logor za političke neistomišljenike, o kojem se i danas, i pored brojnih svedočenja, zna zastrašujuće malo.
Na ovom "pustom ostrvu" završavali su ljudi zbog vica, pesme, komentara ili jednostavno zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Među njima je bila i mlada beogradska novinarka jevrejskog porekla Ženi Lebl, koju je pesma "Druže Tito, ljubičice bijela" koštala dve i po godine robije.
Imala je samo 22 godine kada je uhapšena jer je u redakciji lista Politika prepričala šalu koju joj je ispričao kolega - kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću zahvaljujući ljubičici teškoj 100 kilograma. Aluzija na omiljenu pesmu o Titu bila je dovoljna da je dvojica agenata UDB-e odvedu pod optužbom da je širila neprijateljsku propagandu i da nije prijavila "narodnog neprijatelja".
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
Crveni pasoš u Titovo vreme bio je najtraženija „roba“: Penzioner Rato napravio nesvakdiašnji muzej u centru Čačka, čuva čak i izveštaj o plati koja je tada bila 140.000 dinara
Jedinstveni muzej koji seća na neka davna vremena nalazi se u centru Čačka. Penzioner, Rato Smiljanić, odlučio je da sve stvari i predmete koje je sakupljao i čuvao od svoje desete godine izloži u svojoj porodičnoj kući, pa se tu može naći sve – od igle do lokomotive. Postavku koja odiše duhom bivše Jugoslavije simbolično je nazvao „Od klikera pa do boba, bilo je to lepo doba“ i ona obuhvata period od 1950. do 1980. godine.
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
Crveni pasoš u Titovo vreme bio je najtraženija „roba“: Penzioner Rato napravio nesvakdiašnji muzej u centru Čačka, čuva čak i izveštaj o plati koja je tada bila 140.000 dinara
Jedinstveni muzej koji seća na neka davna vremena nalazi se u centru Čačka. Penzioner, Rato Smiljanić, odlučio je da sve stvari i predmete koje je sakupljao i čuvao od svoje desete godine izloži u svojoj porodičnoj kući, pa se tu može naći sve – od igle do lokomotive. Postavku koja odiše duhom bivše Jugoslavije simbolično je nazvao „Od klikera pa do boba, bilo je to lepo doba“ i ona obuhvata period od 1950. do 1980. godine.
Možda vas zanima:
JEDAN POTEZ JE SKUPO KOŠTA Srpska novinarka je zbog vica o Titu završila dve i po godine na Golom otoku
Poslata je na Goli otok na dve i po godine, a bilo joj je samo 22. O svemu što je proživela niko nije smeo da piše, te se o njoj jako malo stvari znalo.
Crveni pasoš u Titovo vreme bio je najtraženija „roba“: Penzioner Rato napravio nesvakdiašnji muzej u centru Čačka, čuva čak i izveštaj o plati koja je tada bila 140.000 dinara
Jedinstveni muzej koji seća na neka davna vremena nalazi se u centru Čačka. Penzioner, Rato Smiljanić, odlučio je da sve stvari i predmete koje je sakupljao i čuvao od svoje desete godine izloži u svojoj porodičnoj kući, pa se tu može naći sve – od igle do lokomotive. Postavku koja odiše duhom bivše Jugoslavije simbolično je nazvao „Od klikera pa do boba, bilo je to lepo doba“ i ona obuhvata period od 1950. do 1980. godine.
Put Ženi Lebl odveo je od zatvora UDB-e Glavnjača do logora Ramski rit, potom Zabele, Svetog Grgura, i konačno - Golog otoka. Provela je više od dve godine u pet različitih zatvora, izložena pritiscima da prizna krivicu i promeni mišljenje. Po izlasku iz zatvora bila je izbrisana iz Udruženja novinara.
Njen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku - uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.
Kada se Jugoslavija raspala, Ženi Lebl objavila je knjigu "LJubičica bela", koja je u Izraelu postala bestseler. Opisivala je strašna iskustva u zatvorima, a najpotresnije je bilo iskustvo s Golog otoka. Mnogi do tada uopšte nisu znali da je na Golom otoku bilo i žena.
ŠTA ZNAČI KADA MUŽ NOSI JEDNU BURMU, A ŽENA SASVIM DRUGAČIJU: Ako želite da vam brak opstane, nikako ne radite OVO
Burme predstavljaju simbol doživotne ljubavi, vernosti i odanosti, tako je bilo vekovima a tako je i danas.
SIMBOLIKA VATRE U SRPSKIM RITUALIMA: Zašto je žar imao važnu ulogu u narodnoj magiji?
U srpskoj narodnoj tradiciji, ogljevlje i žar imali su daleko važniju ulogu od one praktične, poput grejanja ili pripreme hrane. Oni su imali duboku simboličku i magijsku vrednost, korišćeni u različitim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila generacijama.
Da li se na Spasovdan posti? Ovo je JEDINI ISPRAVAN NAČIN obeležavanja najsrećnijeg dana u godini
Vernici Srpske pravoslavne crkve u četvrtak 29. maja obeležavaju Spasovdan, dan kad se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga. S obzirom na to da je Spasovdan upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi su u dilemi da li bi tog dana trebalo da poste ili ne.
SPASOVDAN je najsrećniji dan u godini, ali samo ako znate šta NIKAKO NE SMETE da radite: Ovaj običaj ispoštujte čim se probudite
U hramovima Srpske pravoslavne crkve sutra će biti proslavljeno Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznato kao Spasovdan. Ovaj veliki praznik, jedan od deset posvećenih Isusu Hristu, ima veliki značaj u srpskom narodu. Prate ga brojni običaji i verovanja od kojih neka datiraju još iz 14. veka.
SVETI IZVORI SRBIJE: Zašto su neki bunari i izvori smatrani čudotvornim mestima isceljenja?
U srpskoj tradiciji, izvori i bunari često nisu bili samo izvori vode, već sveta mesta, poznata po svojoj lekovitosti i čudesnim moćima. Širom Srbije postoje brojni izvori oko kojih se vekovima okupljaju ljudi, verujući u njihovu sposobnost da iscele bolesti i pruže duhovnu zaštitu.
Komentari(0)