Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Glas koji menja atmosferu
Kritičari su govorili da Ljuba Tadić može samo jednim izgovorenim slovom da promeni atmosferu čitave predstave. Njegov glas je bio dubok, zvučan i pun autoriteta, a kada je trebalo – zlokoban, preteći ili nežan. Upravo taj dar činio ga je nezamenjivim u ulogama vladara, ratnika i heroja, ali i u likovima koji su nosili tragiku. Publika je u njegovim rečima osećala i sudbinu i istinu.
Neustrašiv na sceni
Možda vas zanima:
GLEDALAC ZAMERIO TADIĆU ŠTO JE GLUMIO MURATA Posle Ljubinog odgovora, vratio se u kafanu i častio ga
Ljuba je zabeležio u svojoj karijeri brojne nezaboravne uloge. Jedna takva je i uloga sultana Murata u filmu "Boj na Kosovu" reditelja Zdravka Šotre. Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
GLEDALAC ZAMERIO TADIĆU ŠTO JE GLUMIO MURATA Posle Ljubinog odgovora, vratio se u kafanu i častio ga
Ljuba je zabeležio u svojoj karijeri brojne nezaboravne uloge. Jedna takva je i uloga sultana Murata u filmu "Boj na Kosovu" reditelja Zdravka Šotre. Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
GLEDALAC ZAMERIO TADIĆU ŠTO JE GLUMIO MURATA Posle Ljubinog odgovora, vratio se u kafanu i častio ga
Ljuba je zabeležio u svojoj karijeri brojne nezaboravne uloge. Jedna takva je i uloga sultana Murata u filmu "Boj na Kosovu" reditelja Zdravka Šotre. Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Ljuba Tadić bio je poznat po tome da nikada nije prezirao opasnost ili neprijatnost na sceni. Govorilo se da mu nijedna situacija nije bila dovoljno teška da bi ga sprečila da završi predstavu. Jednom prilikom, tokom izvođenja, pao je s konja i povredio se, ali je nastavio da igra kao da se ništa nije dogodilo. Ta njegova upornost i spremnost da „izdrži do kraja“ učinila ga je legendom među kolegama i studentima glume.
Film i pozorište
Njegov filmski opus obuhvata više desetina nezaboravnih uloga: od „Marša na Drinu“, u kojem je bio prvi glumac u Jugoslaviji koji je izgovorio psovku na filmu, preko „Užičke republike“, „Otpisanih“, „Boj na Kosovu“, pa sve do uloga koje su ga učinile simbolom domaćeg filma. Na sceni je briljirao kao Hamlet, Orest, kralj Lir – klasici su dobijali novo lice u njegovoj interpretaciji.
Mentor i profesor
Kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Ljuba Tadić je oblikovao generacije glumaca. Njegov glas i stav nisu bili samo umetnički dar – oni su bili i škola života za mlade koji su ga slušali. Učio ih je da je glumac odgovoran pred publikom i da sceni mora da priđe s poštovanjem, ali i hrabrošću.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)