Šta je Kosovo za Srbina znamo tek kada nogom kročimo u ovu Svetu zemlju. Raskošna srednjovekovna umetnost koju smo podarili Evropi, crkve i manastiri nestvarne lepote. Svaki Srbin sa Kosova odlazi sa ponosom u duši i saznanjem koliko smo zapravo veliki narod.
Prvo što ćete osetiti kada dođete na Kosovo je neka posebna vrsta sete ali istovremeno i povezanost sa nečim uzvišenijim od svega što poznajemo, ne bih umela reći da li je to večnost. Obilazeći manastire Kosova osećanja se mešaju, tuga i ponos. Lepota Gračanice, Dečana, Draganca, Pećke Patrijaršije, Ljeviške koja stoji prelepa, usamljena, opasana žicom, ranjena, paljena ali zauvek vezana za nebo. A, kako su mislili da unište nebesa na zemlji...
Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu je, između 1306. i 1309. godine, podigao kralj Milutin na mestu ranovizantijske katedrale. Protomajstor Nikola podigao je hram sa pet kupola, pripratom sa spratom nad kojim se nalazi zvonik, a Astrapi su kao vesnici novog stila crkvu živopisali.
Ko nije posetio Prizren teško da može shvatiti stihove iz pesme kralja Nikole "Onamo, namo..." Nije zalud Car Dušan ovde sagradio Svete Arhangele i sebi kraj njih odabrao mesto za večni počinak.
Možda vas zanima:
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Možda vas zanima:
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Možda vas zanima:
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
A, tek ljudi. Poseban utisak na našu grupu je ostavio Nikola Stojković, iz sela Parteš. Dečak koji nas je prvo poslužio raznoraznim đakonijama u manastiru Draganac a zatim se latio harmonike. Vedro i vredno dete, osmi razred a već čovek. Nidžo nam je na poseban način ulepšao ovu posetu Kosovu. Živ bio i uvek veseo!
Lepote Srbije/J.J.
Na odlasku smo svratili na Gazimestan, jedan božur se upravo spremao da procveta. Rešismo da se nađemo opet, dogodine u Prizrenu.
Sutra je veliki praznik, da biste oterali nesreću jedno morate da uradite: Običaj se strogo poštuje jer se veruje..
Svi običaji i verovanja na Svetog proroka Zaharija i pravednu Jelisavetu
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Podaci potvrđuju - Čačak je jedan od privredno najrazvijenijih gradova u Srbiji, lokalnim privrednicima dodatni vetar u leđa daje Moravski koridor
Izvoz skočio za 12.1 a uvoz smanjen za 3.7 odsto
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Komentari(0)