Šta je Kosovo za Srbina znamo tek kada nogom kročimo u ovu Svetu zemlju. Raskošna srednjovekovna umetnost koju smo podarili Evropi, crkve i manastiri nestvarne lepote. Svaki Srbin sa Kosova odlazi sa ponosom u duši i saznanjem koliko smo zapravo veliki narod.
Prvo što ćete osetiti kada dođete na Kosovo je neka posebna vrsta sete ali istovremeno i povezanost sa nečim uzvišenijim od svega što poznajemo, ne bih umela reći da li je to večnost. Obilazeći manastire Kosova osećanja se mešaju, tuga i ponos. Lepota Gračanice, Dečana, Draganca, Pećke Patrijaršije, Ljeviške koja stoji prelepa, usamljena, opasana žicom, ranjena, paljena ali zauvek vezana za nebo. A, kako su mislili da unište nebesa na zemlji...
Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu je, između 1306. i 1309. godine, podigao kralj Milutin na mestu ranovizantijske katedrale. Protomajstor Nikola podigao je hram sa pet kupola, pripratom sa spratom nad kojim se nalazi zvonik, a Astrapi su kao vesnici novog stila crkvu živopisali.
Ko nije posetio Prizren teško da može shvatiti stihove iz pesme kralja Nikole "Onamo, namo..." Nije zalud Car Dušan ovde sagradio Svete Arhangele i sebi kraj njih odabrao mesto za večni počinak.
Možda vas zanima:
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
A, tek ljudi. Poseban utisak na našu grupu je ostavio Nikola Stojković, iz sela Parteš. Dečak koji nas je prvo poslužio raznoraznim đakonijama u manastiru Draganac a zatim se latio harmonike. Vedro i vredno dete, osmi razred a već čovek. Nidžo nam je na poseban način ulepšao ovu posetu Kosovu. Živ bio i uvek veseo!
Lepote Srbije/J.J.
Na odlasku smo svratili na Gazimestan, jedan božur se upravo spremao da procveta. Rešismo da se nađemo opet, dogodine u Prizrenu.
BEOGRAD SLAVI LAZAREVU SUBOTU Crkva svetog proroka Ilije u Mirijevu puna dece i ljudi
Da se sve više vraćamo korenima i tradiciji dokaz je i to što je danas, na Lazarevu subotu, u beogradskom naselju Mirijevo crkva prepuna mladih roditelja sa decom koja radosno nose venčiće.
ALBANKA SE UDALA ZA SRBINA, PA ZAVRŠILA NA GOLIJI: "Prošlo 3 meseca a ona samo plače, onda sam shvatio gde je problem"
Srpske neženje, mahom iz ruralnih sredina Srbije, biraju Albanke za svoje žene
8 GENIJALNIH NAČINA DA ISKORISTITE LJUSKE OD JAJA: Čist blagoslov prirode koji nikako ne smete baciti!
Ljuska od jaja nije samo posuda koje u sebi krije žumance i belance, ona je dokaz da se priroda pobrinula za sve, te da je napravila savršeno pakovanje
RADNO VREME ZANATSKIH I TRGOVINSKIH OBJEKATA ZA VREME PRAZNIKA: Različita satnica za 1. maj i Vaskrs
Svi trgovinski i zanatski objekti u dane prvomajskih i vaskršnjih praznika mogu biti otvoreni i mogu raditi duže od radnog vremena navedenog u saopštenju Sekretarijata za privredu.
Suvoborski Čak Noris, jači od groma i od konja: Mladena i Kokana udarila sila nebeska, životinja odmah nastradala a njemu nije bilo ništa - postao medicinski fenomen
U svakodnevnom govoru često možemo čuti da kada je nešto zaista teško ostvarivo kažete pre će me udariti grom nego to da se desi.
Komentari(0)