Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagosvesti, dan kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
"Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama".
Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Slavimo zaštitnika vojnika Svetog velikomučenika Teodora Stratilata: Danas je važno ispoštovati ovaj običaj
Vernici slave Svetog velikomučenika Teodora Stratilata.
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Slavimo zaštitnika vojnika Svetog velikomučenika Teodora Stratilata: Danas je važno ispoštovati ovaj običaj
Vernici slave Svetog velikomučenika Teodora Stratilata.
Možda vas zanima:
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
Slavimo zaštitnika vojnika Svetog velikomučenika Teodora Stratilata: Danas je važno ispoštovati ovaj običaj
Vernici slave Svetog velikomučenika Teodora Stratilata.
Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Koliko se u našem narodu poštuju Blagovesti, govori i verovanje da danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda. Svetkuju ga najviše žene. Na ovaj dan u crkvu obično idu žene koje žele da dobiju porod. U srpskoj narodnoj tradiciji postoji jedan vrlo interesantan običaj povodom ovog praznika koji se zove “ranilo”.
Iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se ranilo vrlo veselo praznuje. Počinjalo bi obično u ponoć na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore.
Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuča, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali. Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.
Naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.” A na noć uoči Blagovesti otvorite sva čula, jer po narodnoj legendi noć uoči Blagovesti svetle skrivena, zakopana blaga u zemlji, a može da ih vidi samo onaj koji je vidovit.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!” Verovalo se da na ovaj dan medvedi izlaze iz svojih brloga, i da štuka razbija led repom. Ovoga dana ni ptice ne viju gnezda.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Zdravac nije samo ukras: Biljka koja oseti tvoje raspoloženje i kaže kakva je atmosfera u kući
Zdravac, jedna od najpoznatijih biljaka u srpskom narodu, često se koristi kao ukras u dvorištima. Ali iza njegovog prijatnog mirisa i skromnog izgleda krije se verovanje da ova biljka oseća čovekovo raspoloženje i reaguje na stanje u kući.
KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA U CRKVI: Većina vernika pravi VELIKU GREŠKU pre nego se pomoli za najmilije, ovde se JEDINO KUPUJU
Lojanice, sveće, palile su se hiljadama godina pre Hrista. Po nekim procenama, otkrivene su pre oko 5.000 godina. Tada su se ljudi osamljivali u neke pećine ili prostorije kako bi se uz plamen sveće molili i u njemu pokušali da razaznaju odgovore na pitanja i dobiju rešanja za svoje probleme i nevolje.
TAJNA SRPSKOG IMENA KOJE ČUVA I OPOMINJE: Istovremeno je blagoslov i tiho prokletstvo za one koje ga nose
Da li znate da jedno naizgled obično srpsko žensko ime krije dva potpuno suprotna značenja – jedno nežno i zaštitničko, a drugo toliko mračno da se retko pominje naglas?
Hiljade ljudi uvereno je da će se Isus vratiti u 2025. godini: Evo zašto veruju u Hristov povratak
Zamislite svet u kome se ljudi klade ne samo na sportske rezultate ili cene kriptovaluta – već i na to da li će se Isus Hrist vratiti na Zemlju.
MOLITVA ZA SREĆAN BRAK: Veruje se da jača ljubav supružnika
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
Komentari(0)