Kako je srpski despot spojio vojnu snagu, umetnost i evropsku vitešku tradiciju
Despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, jedan je od najobrazovanijih i najotmenijih vladara koje je Srbija ikada imala. Vladao je na prelazu iz 14. u 15. vek, u vremenu političkih previranja i stalnih ratova, a istorija ga pamti ne samo kao vrhunskog vojskovođu, već i kao pesnika i mecenu kulture. Ono što je manje poznato jeste da je upravo on u Srbiju doneo duh evropskih viteških turnira.
Vladar školovan u boju i knjizi
Još kao mladić, Stefan je bio primoran da uči vojnu veštinu – učestvovao je u Kosovskom boju 1389. godine. Ipak, za razliku od mnogih vladara tog doba, bio je i izuzetno obrazovan, govorio je više jezika, čitao dela antičkih filozofa i pisao pesme koje i danas oduševljavaju istoričare književnosti.
Dolazak viteške kulture
Možda vas zanima:
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Možda vas zanima:
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Možda vas zanima:
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Možda vas zanima:
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Turniri na obali Save i Dunava
Prema zapisima savremenika, turniri su se održavali na ravnicama pored ušća Save u Dunav. Vitezovi u punom oklopu nadmetali su se u jahanju, borbi kopljima i mačevima, a sve to pratila je muzika i gozba. Bio je to način da se, u vreme stalnih ratova, održi viteški duh i pokaže snaga srpske vojske.
Pesnik i pokrovitelj umetnosti
Osim što je bio vitez, Stefan Lazarević je bio i pesnik. Njegovo delo „Slovo ljubve“ jedno je od najlepših pisama posvećenih bratskoj ljubavi u srednjovekovnoj književnosti. Pod njegovim patronatom Beograd je postao značajan kulturni centar, sa razvijenim skriptorijumima i bogatom knjižnicom.
Nasleđe viteza-pesnika
Despot Stefan Lazarević umro je 1427. godine, a iza sebe je ostavio državu ojačanu i kulturno uzdignutu, ali i sliku vladara koji je znao da mač i pero mogu ići ruku pod ruku. Danas se njegovo ime izgovara sa poštovanjem i kao sinonim za viteštvo i umetnost u srpskoj istoriji.
Despot Stefan Lazarević: Vladar i pesnik koji je doneo viteške turnire u Srbiju
Kako je srpski despot spojio vojnu snagu, umetnost i evropsku vitešku tradiciju
Kako je Ljuba Tadić spasao predstavu kada su se ugasile sve svetiljke na sceni
Legendarna improvizacija glumca koja je publiku dovela do suza od smeha
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
Komentari(0)