Zašto se verovalo da proja „ne sme da se seče naopako“: Mitološko značenje kukuruza u ishrani i narodni recept za proju sa koprivom

Kiza R

16:00

Kultura 0

U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.

kukuruz
Shutterstock

U mnogim selima Srbije, posebno u Šumadiji, Pomoravlju i Istočnoj Srbiji, proja je bila svakodnevni hleb – ali i svetinja u kuhinji. Napravljena od kukuruznog brašna, vode i soli, služila je kao glavni obrok, ali i kao deo mnogih običaja. Kad se proja izvadi iz rerne ili sač, nije se smela seći bilo kako. Prvi rez se uvek povlačio ka istoku, jer se verovalo da „hrana pamti pravac“, a ako se preseče „preko krsnog“, sreća u kući puca. Zato je svaka žena znala: “Nije isto gde zabodeš nož – nije proja samo testo.”

Kukuruz kao svetinja siromašnog naroda

Kukuruz je vekovima bio osnova ishrane većine ljudi u Srbiji, naročito u brdskim i siromašnim krajevima. Ali i pored svoje prostote, doživljavan je kao hrana s dušom. U predanjima se verovalo da:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U nekim krajevima, prva proja u godini se nije jela, već delila sa životinjama – kao blagoslov.

Sečenje proje kao obred, ne navika

Kada se ispečena proja stavi na sto, domaćica ne uzima nož odmah. Prvo zastane, izgovori sebi blagoslov kući (najčešće u sebi, tiho), pa zatim:

  • preseče s leva na desno, ako se jelo deli među ukućanima,
  • odozdo na gore, ako se daje radniku, gosta, putniku,
  • ka istoku, ako se jelo prvi put poslužuje u novoj kući.

Ako bi neko nepažljivo presekao proju dijagonalno ili „unazad“, žene su znale da kažu:
„Ne sečeš hleb, sečeš mir.“

Recept: Proja sa koprivom – jelo koje čisti i hrani

Ova verzija proje dolazi iz sela pod Homoljem i pravi se u proleće, kad su prve koprive „mlade i pune snage“. Kombinacija kukuruznog brašna i koprive čini ovo jelo zdravim, postnim i simboličnim – jer se verovalo da kopriva „tera slabost iz tela“.

Sastojci:

  • 2 šolje kukuruznog brašna
  • 1 šolja pšeničnog brašna (ili još kukuruznog)
  • 1 šaka blanširane i sitno seckane koprive
  • 1 kašičica soli
  • 1/2 kašičice sode bikarbone
  • 2 šolje kisele vode
  • 1/2 šolje ulja

Priprema:

Koprivu blanširati u vrućoj vodi 1 minut, pa iscediti i sitno iseckati. U činiji pomešati brašno, so, sodu, dodati vodu, ulje i na kraju koprivu. Izliti u podmazan pleh i peći na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni.
Seći uz tišinu i – pravim pravcem.

Zašto je proja važna – i danas

Danas proju često tretiramo kao prilog, dekoraciju, „zdravu opciju“. Zaboravljamo da je ona hranila ljude kad ničeg drugog nije bilo, da se jela uz pogaču i žito, uz radost i uz molitvu.
I da je – kad se pravi s poštovanjem – još uvek hleb sa dušom.

Zato sledeći put kad izvučeš pleh iz rerne, zastani pre noža. Pogledaj gde je istok.
I seti se da je neko pre tebe to znao – i u tom rezanju poštovao sve ono što ga je držalo uspravno.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
kukuruz proja stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading