Zašto se verovalo da proja „ne sme da se seče naopako“: Mitološko značenje kukuruza u ishrani i narodni recept za proju sa koprivom
U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.
U mnogim selima Srbije, posebno u Šumadiji, Pomoravlju i Istočnoj Srbiji, proja je bila svakodnevni hleb – ali i svetinja u kuhinji. Napravljena od kukuruznog brašna, vode i soli, služila je kao glavni obrok, ali i kao deo mnogih običaja. Kad se proja izvadi iz rerne ili sač, nije se smela seći bilo kako. Prvi rez se uvek povlačio ka istoku, jer se verovalo da „hrana pamti pravac“, a ako se preseče „preko krsnog“, sreća u kući puca. Zato je svaka žena znala: “Nije isto gde zabodeš nož – nije proja samo testo.”
Kukuruz kao svetinja siromašnog naroda
Kukuruz je vekovima bio osnova ishrane većine ljudi u Srbiji, naročito u brdskim i siromašnim krajevima. Ali i pored svoje prostote, doživljavan je kao hrana s dušom. U predanjima se verovalo da:
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
- kukuruz “nosi sunce” jer je zlatan i raste prema nebu,
- daje snagu, čisti krv, i čuva domaćina,
- i da proja od čistog kukuruznog brašna štiti kuću ako se pravi srcem i seče s poštovanjem.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
U nekim krajevima, prva proja u godini se nije jela, već delila sa životinjama – kao blagoslov.
Sečenje proje kao obred, ne navika
Kada se ispečena proja stavi na sto, domaćica ne uzima nož odmah. Prvo zastane, izgovori sebi blagoslov kući (najčešće u sebi, tiho), pa zatim:
- preseče s leva na desno, ako se jelo deli među ukućanima,
- odozdo na gore, ako se daje radniku, gosta, putniku,
- ka istoku, ako se jelo prvi put poslužuje u novoj kući.
Ako bi neko nepažljivo presekao proju dijagonalno ili „unazad“, žene su znale da kažu:
„Ne sečeš hleb, sečeš mir.“
Recept: Proja sa koprivom – jelo koje čisti i hrani
Ova verzija proje dolazi iz sela pod Homoljem i pravi se u proleće, kad su prve koprive „mlade i pune snage“. Kombinacija kukuruznog brašna i koprive čini ovo jelo zdravim, postnim i simboličnim – jer se verovalo da kopriva „tera slabost iz tela“.
Sastojci:
- 2 šolje kukuruznog brašna
- 1 šolja pšeničnog brašna (ili još kukuruznog)
- 1 šaka blanširane i sitno seckane koprive
- 1 kašičica soli
- 1/2 kašičice sode bikarbone
- 2 šolje kisele vode
- 1/2 šolje ulja
Priprema:
Koprivu blanširati u vrućoj vodi 1 minut, pa iscediti i sitno iseckati. U činiji pomešati brašno, so, sodu, dodati vodu, ulje i na kraju koprivu. Izliti u podmazan pleh i peći na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni.
Seći uz tišinu i – pravim pravcem.
Zašto je proja važna – i danas
Danas proju često tretiramo kao prilog, dekoraciju, „zdravu opciju“. Zaboravljamo da je ona hranila ljude kad ničeg drugog nije bilo, da se jela uz pogaču i žito, uz radost i uz molitvu.
I da je – kad se pravi s poštovanjem – još uvek hleb sa dušom.
Zato sledeći put kad izvučeš pleh iz rerne, zastani pre noža. Pogledaj gde je istok.
I seti se da je neko pre tebe to znao – i u tom rezanju poštovao sve ono što ga je držalo uspravno.
DA LI JE TAČNA IZREKA DA "GREH NE ULAZI NA USTA, NEGO IZLAZI IZ NJIH"? Otac Gojko Perović obrazlaže ovu staru nedoumicu
Koliko je tačna ona stara izreka da "Greh ne ulazi u usta, nego izlazi iz njih"? I kako treba u skladu toga verovanja da postupamo
Umro od teškog zapaljenja mozga, a grobari su ostali u čudu kad su podigli kovčeg u kojem je bio Vuk: Dugo se pričalo da nije u njemu bio
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
Šta svaki vernik treba da učini pre spavanja
Posle dugog i napornog dana obično jedva čekao da legnemo u postelju i zaspimo. Međutim, često zaboravimo jednu važnu stvar, a to je pravoslavna praksa očišćenja pred spavanje - molitva.
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
Ovo bibiljsko ime su nosili kneževi: Značenje ostavlja bez reči
Istorija pamti da su ovo ime nosili prvi srpski kralj Mihailo Vojislavljević
Komentari(0)