DA LI SE ZA USKRS FARBA PARAN ILI NEPARAN BROJ JAJA: Običaji nalažu da se ISPOŠTUJE OVA SIMBOLIKA
Uskrs je jadan od naših najveselijih i najsrećnijih praznika koje simbolizuje povratak Isusa Hrista u život, dok je Veliki petak hrišćanima najtužniji dan jer je Isus tada razapet na Golgoti.
Na Veliki petak i Veliku subotu, farbaju se jaja, najčešće u crvenu boju koja simbolizuju Isusovu krv, ali i radost. Svima je dobro poznato da je prvo jaje nazvano čuvarkuća i da ono stoji tokom cele godine da "čuva kuću" do narednog Uskrsa.
Svako odvoji jaja za farbanje prema njemu i njhovim potrebama, ali da li ste znali da bi po pravilo trebalo da se boji samo 33 jaja?
Broj 33 simbolizuje broj godina kada je Isus bio razapet.
Možda vas zanima:
Koliko USKRŠNJIH JAJA smete da pojedete? Evo šta se dešava u organizmu ukoliko preterate
Nutricionisti preporučuju koliko jaja vam je dovoljno
Traže detelinu sa četiri lista, a tako ukrašeno jaje biće njihova amajlija čitave godine
Mališani iz sela Ježevica na najlepši način čuvaju srpsku tradiciju i stare običaje
Možda vas zanima:
Koliko USKRŠNJIH JAJA smete da pojedete? Evo šta se dešava u organizmu ukoliko preterate
Nutricionisti preporučuju koliko jaja vam je dovoljno
Traže detelinu sa četiri lista, a tako ukrašeno jaje biće njihova amajlija čitave godine
Mališani iz sela Ježevica na najlepši način čuvaju srpsku tradiciju i stare običaje
Možda vas zanima:
Koliko USKRŠNJIH JAJA smete da pojedete? Evo šta se dešava u organizmu ukoliko preterate
Nutricionisti preporučuju koliko jaja vam je dovoljno
Traže detelinu sa četiri lista, a tako ukrašeno jaje biće njihova amajlija čitave godine
Mališani iz sela Ježevica na najlepši način čuvaju srpsku tradiciju i stare običaje
Običaji dotiru od iz davnina, prenosili su se sa kolena na koleno, ali ovaj bitan deo se negde zagubio i retko ko danas farba tačno 33 uskršnja jaja.
Ipak treba znati i svakako se potruditi da se tradicija ispoštuje.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)