NA DANAŠNJI DAN SE OSTVARUJU ŽELJE PRAVEDNIH LJUDI: Uradite ovu jednostavnu stvar i očekujte samo dobro!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave dan sećanja na život i stradanje Svetog sveštenomučenika Polikarpa, hrišćanskog svetitelja i episkopa grada Smirne, današnjeg Izmira, koji je živeo u 2. veku.
Sveti Polikarp Smirnski rodio se nako neznabožac, ali ga je Sveti Jovan Bogoslov uveo u hrišćanstvo i krstio ga.
Priča kaže da je Polikarp od detinjstva bio milosrdan i dobar - pomagao je sirotinji, odlazio u crkvu i redovno slušao propovedi Svetih apostola Jovana i Pavla koje je i poznavao.
Od samoga početka, legenda kaže, Polikarp je bio obdaren silom čudotvorstva. Po predanju, izgnao je zlog duha iz sluge nekoga kneza, zaustavio molitvom strašni požar u Smirni i mnoge izlečio od opakih bolesti. Zbog svega ovoga, bio je poštovan i od strane neznabožaca koji su ga smatrali jednim od bogova.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Polikarp je navodno bio i veliki prorok koji je predvideo i sopstveno stradanje i smrt, ali nije hteo da se skloni i tako spase. Postradao je za vreme cara Marka Aurelija kada je odbio da se odrekne Hrista.
Ovaj svetitelj je doživeo strašne muke. Trebalo je da bude spaljen na lomači, ali mu prema predanju, vatra nije mogla ništa, pa je proboden kopljem, a njegova krv je ugasila plamenove, pa mu je telo ostalo netaknuto. Tek prilikom naknadnog spaljivanja Polikarpovi ostaci su zauvek uništeni na Veliku Subotu 167. godine.
Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja slavi 23. februara po crkvenom a danas, 8. marta po gregorijanskom kalendaru. Sveti Polikarp se smatra zaštitnikom pravednih i dobrih ljudi koji nedužni stradaju zbog svojih uverenja i stavova. Stari kažu da ovaj svetitelj svojim štićenicima može i da ostvari želje, ali samo ako su one duboke i iskrene.
Veruje se da će on doći u pomoć svakome ko mu danas u crkvi zapali sveću i pozove ga ovom molitvom:
"Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Polikarpe: Moli Hrista Boga da spase duše naše."
Mondo
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)