Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Nekada, kada si nekoga sreo na vašaru, nije bilo potrebno da te pita odakle si. Dovoljno je bilo da pogleda u tvoje opanke. U Srbiji su postojale desetine lokalnih varijacija – Šumadijski sa špicastim vrhom, Homoljski sa upletenim kaišima, Banatski sa širokim licem, Raški sa skrivenim uzlom. U njima nije bilo samo korak – bilo je poreklo, pripadnost, zanat i karakter.
Opanak kao lična karta sela
Pre nego što su se pojavile fabričke cipele, opanak je bio svakodnevna obuća većine stanovništva Srbije – nosili su ga i siromašni i imućni, i deca i starci, i žene i sveštenici. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da se po izgledu opanka moglo tačno prepoznati iz kog je kraja neko došao.
U nekim krajevima, postojala su čak i pravila:
- Duži vrh – nosili su neoženjeni mladići.
- Kraći i uvrnuti vrh – znak oženjenog čoveka ili starijeg domaćina.
- Opanak sa jednim kaišem – seljak, težak.
- Sa ukrštenim kaiševima – zanatlija ili neko ko ide u varoš.
- Šumadijski – “špic” kao znak muževnosti
U Šumadiji se najčešće pravio opanak sa podignutim, šiljatim vrhom, koji je, verovalo se, “govorio” o snazi nosioca. Mladići su ih nosili uparene sa uskim čakširama, a tokom svadbi vrh opanka se često ukrašavao crvenim koncem.
Zanatlije su umele da izmere mušku nogu pa kažu:
“Ti si izmed’ Aranđelovca i Orašja, vidi ti se po prstima.”
Banatski – široki, čvrsti i “mirni”
U Banatu su opanci imali široko lice i ravniji oblik, često bez istaknutog vrha. Nisu bili agresivni po formi – jer se u Banatu više hodalo po ravnom nego po kamenju. Ovi opanci su bili simbol stabilnosti i rada, često nošeni uz lanene pantalone i prugaste košulje.
Muškarci su ih vezivali samo s jedne strane, da se brzo izuvaju kad se ulazi u kuću – znak domaćinskog reda.
Homoljski – “pleteni” kao zaštita od zla
U selima istočne Srbije, naročito u Homolju, opanci su se pravili od više upletenih kaiševa, koji su se obmotavali oko članka i veštim potezom zatvarali preko risnog dela stopala. Verovalo se da tako upleten opanak štiti od uroka i zlih pogleda, jer “nema gde da uđe zlo kad je sve zavezano”.
Devojke su gledale kako je mladiću vezan opanak – ako nije simetrično, “nije dobar ni u glavi”.
Raški – zatvorenih vrhova i zagonetnog stila
U Raškoj oblasti i delovima Peštera nosili su se opanci sa zatvorenim vrhom, ponekad i delimično ušiveni, da ne bi upadala prašina i kamenčići. Ovi opanci su često pravljeni od mekše kože, jer se nosili tokom dužih putovanja ili penjanja.
Bili su tiši, manje ukrašeni – ali upravo zato “ozbiljniji”. Stariji ljudi su govorili:
“Ko nosi zatvoren opanak, zatvoren je i u duši.”
Zanatlija k’o sveštenik – poštovan i važan
Opančari su bili cenjeni zanatlije, često glavni ljudi vašara. Njihov rad je bio umetnost: da opanak ne žulja, da se ne otvori, da traje godinama. Znali su po otisku stopala da naprave obuću “kao da si se u njoj rodio”.
Danas ih ima tek nekoliko u celoj Srbiji – jedan u Zlakusi, jedan u Beloj Crkvi, i još po koji u okolini Valjeva i Leskovca. Njihove radionice liče na muzeje. Opanci vise sa plafona, miriše koža, a kalupi su izlizani od vekova korišćenja.
Više od obuće – identitet na koraku
Dok danas gledamo opanak kao suvenir za zid ili simbol folklora, važno je da ne zaboravimo: u svakom kaišu, svakom vrhu i svakom upletu bila je poruka. Nisu se nosili tek tako – bili su tiha rečenica o onome ko ih nosi.
Možda je vreme da se ponovo pitamo: šta naša obuća govori o nama?
POGLEDAJTE SVOJU DECU I VIDEĆETE 3 znaka prokletstva predaka
Monah Arsenije iz manastira Ribnica otvoreno govori o duhovnoj realnosti porodičnog prokletstva, Luciferovim zamkama i smirenju kao jedinom putu ka Hristu.
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
ESAD PAŠA TOPTANI Spašavao SRBE, Albanci ga ubili zbog izdaje
Mnogi ne znaju ko je bio Esad paša Toptani, Albanac koji je zadužio Srbiju u Prvom svetskom ratu, a evo i kako.
"Zbog ova DVA PREDMETA u kući vam se dešavaju loše stvari"
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Neverovatno otkriće u selu Rivica: Goran tokom oranja njive pronašao novčić od 50 para iz bivše SFRJ
Prilikom radova u polju, u sremskom selu Rivica kod Iriga poljoprivrednik Goran Eror došao je do neobičnog otkrića – u zemlji je pronašao novčić iz 1965. godine, nominalne vrednosti 50 para, iz vremena bivše SFRJ.
Komentari(0)