Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Nekada, kada si nekoga sreo na vašaru, nije bilo potrebno da te pita odakle si. Dovoljno je bilo da pogleda u tvoje opanke. U Srbiji su postojale desetine lokalnih varijacija – Šumadijski sa špicastim vrhom, Homoljski sa upletenim kaišima, Banatski sa širokim licem, Raški sa skrivenim uzlom. U njima nije bilo samo korak – bilo je poreklo, pripadnost, zanat i karakter.
Opanak kao lična karta sela
Pre nego što su se pojavile fabričke cipele, opanak je bio svakodnevna obuća većine stanovništva Srbije – nosili su ga i siromašni i imućni, i deca i starci, i žene i sveštenici. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da se po izgledu opanka moglo tačno prepoznati iz kog je kraja neko došao.
Možda vas zanima:
Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Možda vas zanima:
Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Možda vas zanima:
Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
U nekim krajevima, postojala su čak i pravila:
- Duži vrh – nosili su neoženjeni mladići.
- Kraći i uvrnuti vrh – znak oženjenog čoveka ili starijeg domaćina.
- Opanak sa jednim kaišem – seljak, težak.
- Sa ukrštenim kaiševima – zanatlija ili neko ko ide u varoš.
- Šumadijski – “špic” kao znak muževnosti
U Šumadiji se najčešće pravio opanak sa podignutim, šiljatim vrhom, koji je, verovalo se, “govorio” o snazi nosioca. Mladići su ih nosili uparene sa uskim čakširama, a tokom svadbi vrh opanka se često ukrašavao crvenim koncem.
Zanatlije su umele da izmere mušku nogu pa kažu:
“Ti si izmed’ Aranđelovca i Orašja, vidi ti se po prstima.”
Banatski – široki, čvrsti i “mirni”
U Banatu su opanci imali široko lice i ravniji oblik, često bez istaknutog vrha. Nisu bili agresivni po formi – jer se u Banatu više hodalo po ravnom nego po kamenju. Ovi opanci su bili simbol stabilnosti i rada, često nošeni uz lanene pantalone i prugaste košulje.
Muškarci su ih vezivali samo s jedne strane, da se brzo izuvaju kad se ulazi u kuću – znak domaćinskog reda.
Homoljski – “pleteni” kao zaštita od zla
U selima istočne Srbije, naročito u Homolju, opanci su se pravili od više upletenih kaiševa, koji su se obmotavali oko članka i veštim potezom zatvarali preko risnog dela stopala. Verovalo se da tako upleten opanak štiti od uroka i zlih pogleda, jer “nema gde da uđe zlo kad je sve zavezano”.
Devojke su gledale kako je mladiću vezan opanak – ako nije simetrično, “nije dobar ni u glavi”.
Raški – zatvorenih vrhova i zagonetnog stila
U Raškoj oblasti i delovima Peštera nosili su se opanci sa zatvorenim vrhom, ponekad i delimično ušiveni, da ne bi upadala prašina i kamenčići. Ovi opanci su često pravljeni od mekše kože, jer se nosili tokom dužih putovanja ili penjanja.
Bili su tiši, manje ukrašeni – ali upravo zato “ozbiljniji”. Stariji ljudi su govorili:
“Ko nosi zatvoren opanak, zatvoren je i u duši.”
Zanatlija k’o sveštenik – poštovan i važan
Opančari su bili cenjeni zanatlije, često glavni ljudi vašara. Njihov rad je bio umetnost: da opanak ne žulja, da se ne otvori, da traje godinama. Znali su po otisku stopala da naprave obuću “kao da si se u njoj rodio”.
Danas ih ima tek nekoliko u celoj Srbiji – jedan u Zlakusi, jedan u Beloj Crkvi, i još po koji u okolini Valjeva i Leskovca. Njihove radionice liče na muzeje. Opanci vise sa plafona, miriše koža, a kalupi su izlizani od vekova korišćenja.
Više od obuće – identitet na koraku
Dok danas gledamo opanak kao suvenir za zid ili simbol folklora, važno je da ne zaboravimo: u svakom kaišu, svakom vrhu i svakom upletu bila je poruka. Nisu se nosili tek tako – bili su tiha rečenica o onome ko ih nosi.
Možda je vreme da se ponovo pitamo: šta naša obuća govori o nama?
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
Komentari(0)