Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Obuća za svakog Srbina
Opanci su vekovima bili osnovna obuća u Srbiji, prilagođena i ravnici i planini. Pravljeni od sirove ili štavljene kože, u zavisnosti od kraja i namene, odlikovali su se jednostavnošću, trajnošću i pristupačnom izradom. Postojali su razni tipovi – šiljkani, rebrasti, šupljikavi – a svaki kraj je imao svoj prepoznatljiv oblik i način pletenja kaiševa.
Majstori opančari
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Zanat opančara bio je prisutan u gotovo svakom većem selu i varoši. Majstor je morao da poznaje vrste kože, tehniku štavljenja, oblikovanja i pletenja. Koža za izradu opanaka poticala je uglavnom od goveda, a rad je započinjao krojenjem đona i gornjeg dela, potom probijanjem rupica i provlačenjem kaiševa. Alat su činili nož, šilo, čekić i drveni kalupi.
Obojci – pratnja opancima
Izreka „Kom opanci, kom obojci“ podseća na vreme kada opanci nisu mogli da se zamisle bez obojaka – dugih traka od sukna ili vune kojima su se obavijala potkolenica i stopalo ispod opanka. Obojci su štitili nogu od hladnoće, blata i povreda, a način vezivanja razlikovao se od kraja do kraja. U zimskim mesecima pravili su se od debljeg sukna, dok su letnji bili tanji i prozračniji.
Letnji i zimski opanci
Letnji opanci pravili su se od tanje kože, sa šupljikavim delovima koji su omogućavali bolju prozračnost. Nosili su se najčešće bez obojaka ili uz tanke lanene ili pamučne čarape. Zimski opanci bili su robusniji, sa punim gornjim delom i debljom kožom, često nošeni preko vunenih čarapa ili obojaka, pružajući bolju zaštitu od snega i vlage.
Opanak kao deo narodnog identiteta
Pored svoje praktične uloge, opanci su postali i deo narodnog identiteta. U narodnim igrama, posebno u kolu, zvuk udara opanaka o zemlju pratio je ritam i davao posebnu živost. Narodne nošnje bez opanaka bile bi nezamislive – oni su završni pečat celokupnog izgleda.
Pad zanata i očuvanje tradicije
Sa prodorom fabričke obuće i industrijskih materijala, opančarstvo je gotovo iščezlo iz svakodnevnog života. Danas se opanci najčešće prave za kulturno-umetnička društva, turističke manifestacije i suvenire. U nekim krajevima, poput Šumadije i Zapadne Srbije, još uvek postoje pojedini majstori koji čuvaju stare tehnike izrade.
Gde se danas mogu videti pravi opanci
Posetioci etno-sela, muzeja na otvorenom i sajmova starih zanata mogu videti proces izrade opanaka uživo. Najpoznatiji su opanci iz okoline Užica, Pirota i Vranja, a svaki model nosi prepoznatljive osobine svog kraja – od širine đona do oblika vrha.
TAJNA KRALJEVSKOG DVORA: Skandal u Vrnjačkoj Banji – zašto je princ Đorđe Karađorđević nabavio tigra i šta je to otkrilo o Obrenovićima
Skandali, burne naravi i ekstravagantni potezi bili su deo svakodnevice srpskih kraljevskih porodica. Međutim, jedan događaj prevazilazi sve uobičajene priče – dramatičan susret sa tigrom u Vrnjačkoj Banji koji je otkrio tajnu dvorca Obrenovića.
NEKADA BILO NORMAČNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
ZABRANJENO JE BILO GRADITI CRKVE – OSIM AKO SE OVO URADI U JEDNOM DANU: Kako su Srbi nadmudrili Turke i očuvali veru
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
NAJVEĆE TERMALNO ČUDO EVROPE JE U SRBIJI: Ova banja leči reumatičare, a njena izvorska voda ključa na 110 stepeni!
Zaboravite na najpoznatije turističke destinacije. U srcu juga Srbije krije se termalni fenomen koji po temperaturi vode parira najpoznatijim svetskim lečilištima. Otkrivamo tajnu "kraljevske banje", mesta gde su dolazili vladari i koje čeka da ga ponovo otkrijete.
ALEKSA ŠANTIĆ JE IMAO SAMO 55 GODINA KADA JE UMRO: Na samrtnoj postelji napsao je MOLITVU za koju se veruje da LEČI
Bolestan od tuberkoloze u februaru 1924. godine, Aleksa Šantić je preminuo. Iza njega je ostala MOLITVA, reči za koje se veruje da leče i daju utehu
Komentari(0)