Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Obuća za svakog Srbina
Opanci su vekovima bili osnovna obuća u Srbiji, prilagođena i ravnici i planini. Pravljeni od sirove ili štavljene kože, u zavisnosti od kraja i namene, odlikovali su se jednostavnošću, trajnošću i pristupačnom izradom. Postojali su razni tipovi – šiljkani, rebrasti, šupljikavi – a svaki kraj je imao svoj prepoznatljiv oblik i način pletenja kaiševa.
Majstori opančari
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Zanat opančara bio je prisutan u gotovo svakom većem selu i varoši. Majstor je morao da poznaje vrste kože, tehniku štavljenja, oblikovanja i pletenja. Koža za izradu opanaka poticala je uglavnom od goveda, a rad je započinjao krojenjem đona i gornjeg dela, potom probijanjem rupica i provlačenjem kaiševa. Alat su činili nož, šilo, čekić i drveni kalupi.
Obojci – pratnja opancima
Izreka „Kom opanci, kom obojci“ podseća na vreme kada opanci nisu mogli da se zamisle bez obojaka – dugih traka od sukna ili vune kojima su se obavijala potkolenica i stopalo ispod opanka. Obojci su štitili nogu od hladnoće, blata i povreda, a način vezivanja razlikovao se od kraja do kraja. U zimskim mesecima pravili su se od debljeg sukna, dok su letnji bili tanji i prozračniji.
Letnji i zimski opanci
Letnji opanci pravili su se od tanje kože, sa šupljikavim delovima koji su omogućavali bolju prozračnost. Nosili su se najčešće bez obojaka ili uz tanke lanene ili pamučne čarape. Zimski opanci bili su robusniji, sa punim gornjim delom i debljom kožom, često nošeni preko vunenih čarapa ili obojaka, pružajući bolju zaštitu od snega i vlage.
Opanak kao deo narodnog identiteta
Pored svoje praktične uloge, opanci su postali i deo narodnog identiteta. U narodnim igrama, posebno u kolu, zvuk udara opanaka o zemlju pratio je ritam i davao posebnu živost. Narodne nošnje bez opanaka bile bi nezamislive – oni su završni pečat celokupnog izgleda.
Pad zanata i očuvanje tradicije
Sa prodorom fabričke obuće i industrijskih materijala, opančarstvo je gotovo iščezlo iz svakodnevnog života. Danas se opanci najčešće prave za kulturno-umetnička društva, turističke manifestacije i suvenire. U nekim krajevima, poput Šumadije i Zapadne Srbije, još uvek postoje pojedini majstori koji čuvaju stare tehnike izrade.
Gde se danas mogu videti pravi opanci
Posetioci etno-sela, muzeja na otvorenom i sajmova starih zanata mogu videti proces izrade opanaka uživo. Najpoznatiji su opanci iz okoline Užica, Pirota i Vranja, a svaki model nosi prepoznatljive osobine svog kraja – od širine đona do oblika vrha.
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Komentari(0)