Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, kada se osećanja nisu pokazivala, a emocije su bile “privatna stvar”, tkani ćilim je bio jezik koji je svaka žena razumela. U selima Pčinjske doline, posebno u okolini Trgovišta, Bosilegrada i Vranjske Banje, šare na ćilimima nisu bile samo ukras – bile su rečenice, šifre, molitve i vapaji. Neki motivi su govorili “čekam te”, drugi “oprosti mi”, treći “ne zaboravi me”.
Ćilim kao rukopis duše
Pčinjski kraj poznat je po raznovrsnom i bogatom tkačkom nasleđu. Ćilimi iz ovog kraja razlikuju se od pirotskih po mekšim linijama, slojevitijim simbolima i skrivenim značenjima. Svaka mlada devojka je, pre udaje, tkala svoj miraz – ali taj ćilim nije bio samo za pokazivanje, već i za govorenje bez glasa.
Možda vas zanima:
Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Možda vas zanima:
Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Možda vas zanima:
Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Značenja šara koje danas zna još samo nekoliko žena
U razgovoru sa starijim ženama iz sela Donje Stajevce i Šajince, otkrivaju se zaboravljena značenja šara koje su njihove bake i prabake utkivale:
- “Skupljeni prsti” – simbol tajne ljubavi, čežnje za nekim ko je daleko, ali kome je srce “stisnuto u dlanu”.
- “Oko vrata” – znak za zaštitu, posebno kada je dete bolesno ili muž u vojsci. Tkan na sredini ćilima, da „grli kuću“.
- “Otvorena šaka” – traženje oproštaja ili znak pomirenja među ženama koje su bile u zavadi.
- “Slomljeni kljun” – žalost, gubitak, tuga koja ne sme da se pokaže.
Zanimljivo je da nijedna šara nije direktno govorila “volim te”, jer je ljubav bila osećanje koje se pokazivalo gestovima, a ne rečima. Ali su zato motivi ptica, srca i „stepenika“ govorili mnogo – o uzbuđenju, strahu, nadi.
Ženski kod koji su razumele samo one koje su tkale
Tkanje nije bilo samo zanat. U kućama se tkalja postavljala u posebnu prostoriju, i dok je trajalo vezenje, govorilo se tiho, pevane su uspavanke i stare pesme. Žene su znale da ono što se uplete u ćilim ne može da se slaže. Zato su šare bile iskrene – i tužne i lepe i bolne.
Postojao je i nepisani zakon: ćilim se ne poklanja nikome ako se na njemu nalazi "slomljeni kljun" ili "zatvorena vrata" – jer se verovalo da to nosi lošu sreću.
Kraj jedne tihe pismenosti
Danas, samo nekoliko starijih žena zna pravo značenje ovih motiva. U Trgovištu se još povremeno tkaju ćilimi za manifestacije, ali mlade žene više ne uče simboliku, niti ih iko pita šta znače oblici koje ponavljaju.
Ipak, u jednom ormaru, u svakoj staroj kući na jugu Srbije, još uvek postoji po jedan ćilim koji “priča”. Ako znaš da slušaš, reći će ti mnogo više nego bilo koja knjiga.
Vreme da čujemo ono što je utkano
U eri digitalnih poruka i brzih reči, možda je pravo vreme da se setimo jezika ćilima – jezika tišine, čekanja, vernosti i nade. Možda ne razumemo sve što su naše prabake htele da kažu, ali osećaj koji prenose te šare – i dalje je živ, i dalje greje, i dalje se pamti.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)