Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči

Kiza R

19:00

Kultura 0

Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.

ćilim
Shutterstock

U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, kada se osećanja nisu pokazivala, a emocije su bile “privatna stvar”, tkani ćilim je bio jezik koji je svaka žena razumela. U selima Pčinjske doline, posebno u okolini Trgovišta, Bosilegrada i Vranjske Banje, šare na ćilimima nisu bile samo ukras – bile su rečenice, šifre, molitve i vapaji. Neki motivi su govorili “čekam te”, drugi “oprosti mi”, treći “ne zaboravi me”.

Ćilim kao rukopis duše

Pčinjski kraj poznat je po raznovrsnom i bogatom tkačkom nasleđu. Ćilimi iz ovog kraja razlikuju se od pirotskih po mekšim linijama, slojevitijim simbolima i skrivenim značenjima. Svaka mlada devojka je, pre udaje, tkala svoj miraz – ali taj ćilim nije bio samo za pokazivanje, već i za govorenje bez glasa.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Značenja šara koje danas zna još samo nekoliko žena

U razgovoru sa starijim ženama iz sela Donje Stajevce i Šajince, otkrivaju se zaboravljena značenja šara koje su njihove bake i prabake utkivale:

  • “Skupljeni prsti” – simbol tajne ljubavi, čežnje za nekim ko je daleko, ali kome je srce “stisnuto u dlanu”.
  • “Oko vrata” – znak za zaštitu, posebno kada je dete bolesno ili muž u vojsci. Tkan na sredini ćilima, da „grli kuću“.
  • “Otvorena šaka” – traženje oproštaja ili znak pomirenja među ženama koje su bile u zavadi.
  • “Slomljeni kljun” – žalost, gubitak, tuga koja ne sme da se pokaže.

Zanimljivo je da nijedna šara nije direktno govorila “volim te”, jer je ljubav bila osećanje koje se pokazivalo gestovima, a ne rečima. Ali su zato motivi ptica, srca i „stepenika“ govorili mnogo – o uzbuđenju, strahu, nadi.

Ženski kod koji su razumele samo one koje su tkale

Tkanje nije bilo samo zanat. U kućama se tkalja postavljala u posebnu prostoriju, i dok je trajalo vezenje, govorilo se tiho, pevane su uspavanke i stare pesme. Žene su znale da ono što se uplete u ćilim ne može da se slaže. Zato su šare bile iskrene – i tužne i lepe i bolne.

Postojao je i nepisani zakon: ćilim se ne poklanja nikome ako se na njemu nalazi "slomljeni kljun" ili "zatvorena vrata" – jer se verovalo da to nosi lošu sreću.

Kraj jedne tihe pismenosti

Danas, samo nekoliko starijih žena zna pravo značenje ovih motiva. U Trgovištu se još povremeno tkaju ćilimi za manifestacije, ali mlade žene više ne uče simboliku, niti ih iko pita šta znače oblici koje ponavljaju.

Ipak, u jednom ormaru, u svakoj staroj kući na jugu Srbije, još uvek postoji po jedan ćilim koji “priča”. Ako znaš da slušaš, reći će ti mnogo više nego bilo koja knjiga.

Vreme da čujemo ono što je utkano

U eri digitalnih poruka i brzih reči, možda je pravo vreme da se setimo jezika ćilima – jezika tišine, čekanja, vernosti i nade. Možda ne razumemo sve što su naše prabake htele da kažu, ali osećaj koji prenose te šare – i dalje je živ, i dalje greje, i dalje se pamti.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
ćilim pčinjski okrug stari srpski zanati

Komentari(0)

Loading