Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
U mnogim krajevima Srbije san se doživljava kao poruka, znak, opomena ili susret sa onostranim. Ali u Pčinji, naročito u selima oko Trgovišta, Vranjske Banje i Preševa, postoje predanja o “senci sna” – nevidljivoj, ali opipljivoj pojavi koja donosi noćne more, uznemirenost i teško buđenje. Protiv nje se ne koristi lek, ni molitva naglas. Već – čaša vode, prstohvat soli i tišina. Stara praksa, gotovo zaboravljena, ali i dalje živa u domovima koje čuvaju starije žene.
Senka sna – ne bolest, već prisustvo
Kad neko, posebno dete ili mlađa osoba, počne da se budi s krikom, da ne spava celu noć, da ujutru ima „tupo lice“ i ne seća se sna, stariji nisu govorili o insomniji. Govorili su:
Možda vas zanima:
OVO MORATE PROČITATI Iz česme ili flaširana VODA, vrlo važno za ZDRAVLJE, a evo šta kažu naučnici!
Voda iz česme ili flaširana? To je pitanje koje često postavljamo kada biramo između ova dva izvora vode.
ŠOKIRAĆE VAS SAZNANJE, SVI PRAVIMO OGROMNU GREŠKU Da li znate zašto se uz kafu uvek služi voda? Ne, nije za piće
Iako se "ležerno ispijanje kafe" pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka.
Možda vas zanima:
OVO MORATE PROČITATI Iz česme ili flaširana VODA, vrlo važno za ZDRAVLJE, a evo šta kažu naučnici!
Voda iz česme ili flaširana? To je pitanje koje često postavljamo kada biramo između ova dva izvora vode.
ŠOKIRAĆE VAS SAZNANJE, SVI PRAVIMO OGROMNU GREŠKU Da li znate zašto se uz kafu uvek služi voda? Ne, nije za piće
Iako se "ležerno ispijanje kafe" pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka.
Možda vas zanima:
OVO MORATE PROČITATI Iz česme ili flaširana VODA, vrlo važno za ZDRAVLJE, a evo šta kažu naučnici!
Voda iz česme ili flaširana? To je pitanje koje često postavljamo kada biramo između ova dva izvora vode.
ŠOKIRAĆE VAS SAZNANJE, SVI PRAVIMO OGROMNU GREŠKU Da li znate zašto se uz kafu uvek služi voda? Ne, nije za piće
Iako se "ležerno ispijanje kafe" pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka.
Možda vas zanima:
OVO MORATE PROČITATI Iz česme ili flaširana VODA, vrlo važno za ZDRAVLJE, a evo šta kažu naučnici!
Voda iz česme ili flaširana? To je pitanje koje često postavljamo kada biramo između ova dva izvora vode.
ŠOKIRAĆE VAS SAZNANJE, SVI PRAVIMO OGROMNU GREŠKU Da li znate zašto se uz kafu uvek služi voda? Ne, nije za piće
Iako se "ležerno ispijanje kafe" pojavilo u 16. veku, koje su Turci i Grci odmah prihvatili, u zapadnoj Evropi ovaj ritual nastao je mnogo kasnije, krajem 19. veka.
Senka ne nosi bolest, već:
- umara dušu,
- donosi osećaj težine,
- otežava misao i govori kroz san.
- Verovalo se da senka dolazi kroz otvoren prozor, preko nečiste reči, ili ako je neko „pogledao bez srca“.
- Kako izgleda ritual sa vodom
- Ujutru, nakon noći ispunjene lošim snovima, žena iz kuće (najčešće majka, baka ili sestra) tiho uzme:
- čašu hladne vode,
- prstohvat krupne soli,
- i ostavi je pored ulaznih vrata, s unutrašnje strane.
U nekim selima, čaša se stavlja i:
- na prozor,
- ili ispod kreveta, ako je san bio naročito težak.
- Nema molitve, nema reči. Sve se radi tiho i sa pažnjom. Voda stoji tu do sledećeg jutra.
- Šta se radi sa vodom ujutru?
- Voda se:
- iznosi napolje,
- prosipa niz prag,
ili pored drveta, uz rečenicu:
„Idi kud si došla, ne vraćaj se.“
Važno je da voda ne ostane u kući narednog dana – jer bi se senka mogla „zadržati“.
Zašto voda? Zašto so?
- Voda – kao što kaže Čajkanović i mnogi etnolozi – pamti, prenosi i pročišćava. U narodnoj magiji, ona uzima na sebe ono što čovek ne može da nosi.
- So – vezuje, štiti i preseče. Ona „sklapa ono što se rasulo u snu“ i tera ono što je ušlo bez dozvole.
Zajedno, oni nisu samo prirodni elementi – oni su duhovni lekovi, jednostavni, ali jaki.
Gde se još primenjuje ovaj običaj?
U selima kao što su Šajince, Donja Stajevica, Gornje Žapsko i Neradovac, starije žene i dalje koriste ovaj tihi ritual, iako mlađe generacije često ne znaju njegovo značenje.
Zanimljivo je da i u delovima Crne Trave i Homolja postoji sličan običaj, samo se umesto soli koristi grančica bosiljka, koja se potopi u vodu.
Senka koju ne vidimo, ali je znamo
U vremenu kada snove analiziramo algoritmima i psihološkim teorijama, možda je korisno setiti se da su naše bake san rešavale čašom vode i tišinom.
Ne zato što nisu znale – već zato što su verovale u moć malog, svakodnevnog gesta.
I možda je to poruka koju i mi možemo usniti.
Čaj koji se ne pije: Zašto su žene u Negotinu kuvale „čaj za kuću“ i polivale ga po pragovima
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
Rukavice od kozje kože iz sela pod Stolicom: Jedini zanat koji su pratile molitve pre svakog šivenja
U selima oko Krupnja, žene su ručno šile rukavice od kozje kože – ali ne za prodaju. Pravljene su za dečake koji prvi put zimuju na planini, uz tihe molitve da im ruke ostanu jake, čiste i vredne.
“Prag udovice”: Zaboravljen običaj da žena prvi put pređe kućni prag bosa nakon smrti muža
U selima zapadne Srbije, nakon sahrane muža, žena je prvi put izlazila iz kuće bosa, ćutke i bez pogleda unazad. Verovalo se da tako skida sa sebe žalost i čisti prag od tuge koja ne pripada njenoj duši.
Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
Drvo koje “pamti dušu”: Zašto se u srpskom predanju drvo nije seklo bez molitve i šta se dešava kad padne samo od sebe
U narodnim verovanjima Srba, svako drvo ima duh – a neka stabla imaju i dušu. Seći ih bez reči značilo je uvrediti prirodu, a ako sama padnu – verovalo se da nose poruku iz sveta predaka.
Komentari(0)