Zašto se u Pčinji voda ostavlja pored vrata kad neko ima noćne more: Tihi ritual protiv „senke sna“
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
U mnogim krajevima Srbije san se doživljava kao poruka, znak, opomena ili susret sa onostranim. Ali u Pčinji, naročito u selima oko Trgovišta, Vranjske Banje i Preševa, postoje predanja o “senci sna” – nevidljivoj, ali opipljivoj pojavi koja donosi noćne more, uznemirenost i teško buđenje. Protiv nje se ne koristi lek, ni molitva naglas. Već – čaša vode, prstohvat soli i tišina. Stara praksa, gotovo zaboravljena, ali i dalje živa u domovima koje čuvaju starije žene.
Senka sna – ne bolest, već prisustvo
Kad neko, posebno dete ili mlađa osoba, počne da se budi s krikom, da ne spava celu noć, da ujutru ima „tupo lice“ i ne seća se sna, stariji nisu govorili o insomniji. Govorili su:
Možda vas zanima:
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
Zašto mačke beže od vode - ovo je razlog
Ne postoji način da okupate vašu mačku. Ona nije jedina koja ne podnosi vodu, i postoji dosta razloga zašto mačke ne vole kupanje.
Možda vas zanima:
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
Zašto mačke beže od vode - ovo je razlog
Ne postoji način da okupate vašu mačku. Ona nije jedina koja ne podnosi vodu, i postoji dosta razloga zašto mačke ne vole kupanje.
Možda vas zanima:
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
Zašto mačke beže od vode - ovo je razlog
Ne postoji način da okupate vašu mačku. Ona nije jedina koja ne podnosi vodu, i postoji dosta razloga zašto mačke ne vole kupanje.
Možda vas zanima:
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
Zašto mačke beže od vode - ovo je razlog
Ne postoji način da okupate vašu mačku. Ona nije jedina koja ne podnosi vodu, i postoji dosta razloga zašto mačke ne vole kupanje.
Senka ne nosi bolest, već:
- umara dušu,
- donosi osećaj težine,
- otežava misao i govori kroz san.
- Verovalo se da senka dolazi kroz otvoren prozor, preko nečiste reči, ili ako je neko „pogledao bez srca“.
- Kako izgleda ritual sa vodom
- Ujutru, nakon noći ispunjene lošim snovima, žena iz kuće (najčešće majka, baka ili sestra) tiho uzme:
- čašu hladne vode,
- prstohvat krupne soli,
- i ostavi je pored ulaznih vrata, s unutrašnje strane.
U nekim selima, čaša se stavlja i:
- na prozor,
- ili ispod kreveta, ako je san bio naročito težak.
- Nema molitve, nema reči. Sve se radi tiho i sa pažnjom. Voda stoji tu do sledećeg jutra.
- Šta se radi sa vodom ujutru?
- Voda se:
- iznosi napolje,
- prosipa niz prag,
ili pored drveta, uz rečenicu:
„Idi kud si došla, ne vraćaj se.“
Važno je da voda ne ostane u kući narednog dana – jer bi se senka mogla „zadržati“.
Zašto voda? Zašto so?
- Voda – kao što kaže Čajkanović i mnogi etnolozi – pamti, prenosi i pročišćava. U narodnoj magiji, ona uzima na sebe ono što čovek ne može da nosi.
- So – vezuje, štiti i preseče. Ona „sklapa ono što se rasulo u snu“ i tera ono što je ušlo bez dozvole.
Zajedno, oni nisu samo prirodni elementi – oni su duhovni lekovi, jednostavni, ali jaki.
Gde se još primenjuje ovaj običaj?
U selima kao što su Šajince, Donja Stajevica, Gornje Žapsko i Neradovac, starije žene i dalje koriste ovaj tihi ritual, iako mlađe generacije često ne znaju njegovo značenje.
Zanimljivo je da i u delovima Crne Trave i Homolja postoji sličan običaj, samo se umesto soli koristi grančica bosiljka, koja se potopi u vodu.
Senka koju ne vidimo, ali je znamo
U vremenu kada snove analiziramo algoritmima i psihološkim teorijama, možda je korisno setiti se da su naše bake san rešavale čašom vode i tišinom.
Ne zato što nisu znale – već zato što su verovale u moć malog, svakodnevnog gesta.
I možda je to poruka koju i mi možemo usniti.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)