Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Kako su se pravili svinjski opanci?
Majstori opančari bili su čuveni zanatlije. Koža svinje najpre se sušila i omekšavala, tako što se mazala mašću i razvlačila dok ne postane pogodna za oblikovanje. Zatim su se sekle posebne trake koje su se uplitale i oblikovale prema kalupu. Umesto običnog konca koristila se konjska dlaka, jer je bila otpornija i jača.
Ko ih je nosio?
Ovakvi opanci nisu bili svakodnevna obuća za polje, već su se čuvali za posebne prilike. Nosili su ih putnici, trgovci i ratnici, jer su bili izuzetno izdržljivi i mogli da potraju i po više od godinu dana. Seljaci su ih oblačili za sabor, svadbu ili crkvene praznike – kada se išlo u narod i kada se želelo pokazati najbolje što domaćinstvo ima.
Narodno verovanje o opancima
Možda vas zanima:
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Možda vas zanima:
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Možda vas zanima:
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Možda vas zanima:
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
DA LI STE NEKADA PROBALI SRPSKE OPANKE Nezaboravan ručak za ljubitelje srpskih ukusa!
Izgledom podsećaju na starinsku srpsku obuću, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime. Ono što je sigurno – prste da poližete!
Zanat koji nestaje
Nekada su opančarske radnje postojale u skoro svakom varoškom mestu, a dobar majstor bio je na ceni kao i kovač ili krojač. Danas su opanci od svinjske kože gotovo zaboravljeni, a znanje o njihovoj izradi čuva se tek u ponekom muzeju ili etno radionici. Ipak, oni i dalje ostaju simbol srpske tradicije i jednostavnog života u skladu sa prirodom.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Dren u srpskoj tradiciji – simbol zdravlja, snage i dugovečnosti
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
Knez Mihailo i glumica Katarina su imali aferu koja je potresla Beograd: Čim je upoznao novu groficu, nju je...
Iako se u istoriji najviše pamti po političkim reformama i tragičnom ubistvu u Košutnjaku 1868, njegov privatni život bio je jednako uzbudljiv
Kada kukavica zakuka, a sova doleti do kuće – stara srpska verovanja o životinjama
U narodnoj tradiciji Srbije životinje nisu bile samo deo prirode i domaćinstva, već i znakovi sudbine. Njihovi glasovi, kretanje ili ponašanje tumačili su se kao poruke koje čovek ne sme da ignoriše.
Komentari(0)