Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. januara obeležavaju praznik posvećen Svetom Ignjatiju Bogonoscu. Ovo je takođe i prva krsna slava u godini.
Prema predanju, Sveti Ignjatije je nazvan Bogonosac jer je "stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga" i zato što ga je kao dete Isus Hrist držao u naručju.
U Novom Zavetu je zapisano kako je Gospod Isus Hrist rekao - "Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom". Prema predanju i verovanju, smatra se da je Ignjatije Bogonosac bio to dete. Prema svetim spisima, kada je odrastao postao je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a zatim episkom u Antiohiji. Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi, pojanje u dve pevnice, gde kada se sa jedne strane završi, na drugoj počinje. Sveti Ignjatije stradao je za vreme cara Trajana jer nije hteo da se odrekne svoje vere i uverenja. Car je naredio da ga bace u arenu sa lavovima.
Za ovaj praznik se vezuju razni običaji i verovanja, a jedan od njih je da je Sveti Ignjatije Bogonosac Zapštitnik pravednika i onih koji stradaju zbog svojih ubeđenja i zato što su različiti od drugih. Postoji običaj u nekim delovima Srbije da se na ovaj praznik prave kolači koji se poklanjaju deci. Prema predanju, na današnji dan se ne rade teški poslovi i ručni radovi, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Neke porodice u Srbji obeležavaju ovaj praznik kao slavu, a Svetog Ignjatija Bogonosca kao zaštitnika njihovog doma.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Komentari(0)