KAKO SE VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ SUPROSTAVIO KRALJU ALEKSANDRU KARAĐORĐEVIĆU: Zašto da nam Evropa kroji državu?
Pročitajte razgovor vojvode Mišića, najistaknutijeg srpskog vojskovođe u Prvom svetskom ratu i kralja Aleksandra Karađorđevića, drugog sina Kralja Petra I i Kneginje Zorke
Razgovor Živojina Mišića sa prestolonaslednikom, uoči stvaranja Kraljevine SHS, i danas odjekuje moćnim rečima slavnog srpskog vojvode i njegovim iskusnim savetima.
Živojine Mišiću, kada ćete se odljutiti? Dokle ćete biti ljuti na mene, vašeg kralja?
"Vaše visočanstvo, neumesno je da sebe proglašavate kraljem pored živog kralja, valjda se i princ Đorđe za nešto pita?
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
"Živojine sedite! Nemojte, molim vas, opet da počinjete, sedite i slušajte! Ima razlike između Vašeg, dobro i mog, gledišta na „ujedinjenje“ srpskih zemalja, od onog koje zagovaraju i podržavaju Pariz, London, Rim… Oni hoće da u zajedničku državu sa Srbijom gurnu i Hrvatsku i Sloveniju. Dakle, Evropa želi da stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca po svaku cenu, jer joj se čini da će zajednička država Slovena biti najbolje rešenje za mir na Balkanu.
Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš. I to sa kamatom, na interes! U državnim poslovima niko ništa ne dariva, a da pritom ne misli na uzdarje. Danas dar, sutra dar-mar! Ako danas dozvolimo da nam Evropa skroji državu kako ona hoće, dok smo živi, uzimaće nam meru po svojoj želji, po svojoj potrebi i zadovoljstvu!
Oni će biti planeri, a mi graditelji i rušitelji. Prekrajaće nam zemlju uzduž i popreko, izbrisaće granicu za koju smo se žrtvovali! Nikad neće biti tamo gde joj je mesto i gde je Bogu milo i narodu drago! Srpska granica u toj veštačkoj tvorevini biće u rukama sotone! I sotona će, dok je sveta i veka, ispitivati našu izdržljivost i meriti našu snagu! Na njoj će ceniti koliko možemo, smemo i umemo! To neće biti srpska granica, nego srpska jadnica! To nije naša država, država ujedinjenja srpskih zemalja, za koju se borimo, trpimo, patimo i stradamo! (str.116)
A kada je na „pritisak“ velikih sila da se Srbija ujedini sa vekovnim neprijateljima srpskog naroda, prestolonaslednik Aleksandar, pred generalima, govorio o velikoj „pomoći“ i „priznanjima“ koja su data Srbiji kroz obećanja od saveznika, Mišić je uzdahnuo:
„Dao Bog, Vaše visočanstvo, da ja dočekam da sa srpskim narodom tumaram balkanskom pomrčinom tražeći obećano, a ne spominjući izgubljeno.“
Iz knjige Miće Živojinovića, „Život pretočen u pamćenje“ (2004.)
(Srbin.info)
MITOVI O JAVORU: Zašto se u srpskoj tradiciji ovo drvo smatralo svetim?
Javor je jedno od drveća kojem su u srpskoj tradiciji i mitologiji pripisivana posebna, gotovo sveta svojstva. Kroz vekove, ovo drvo bilo je povezano sa brojnim običajima, ritualima i verovanjima, zauzimajući važno mesto u narodnoj kulturi i predanjima.
VRBA U SRPSKIM OBIČAJIMA: Zašto je ovo drvo imalo posebno mesto u narodnim verovanjima?
Vrba je jedno od drveća koje je u srpskoj tradiciji zauzimalo posebno, gotovo mistično mesto. Kroz istoriju, narodna verovanja i običaji duboko su se povezivali sa ovim drvetom, pripisujući mu moći isceljenja, zaštite i simboliku novog života.
STARI OBIČAJ „ZELENIH SVADBI“: Zašto su se mladi u nekim krajevima Srbije venčavali isključivo na livadi?
„Zelene svadbe“ bile su stari običaj u mnogim ruralnim krajevima Srbije, gde su mladi parovi birali da se venčaju pod otvorenim nebom, najčešće na livadama ili proplancima. Ovaj običaj imao je duboku simboliku povezanu sa plodnošću, obnovom života i harmonijom sa prirodom.
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
PEČURKA KOJA „GOVORI“: Tajanstvena simbolika vrganja u srpskim verovanjima
U starim srpskim predanjima, vrganj nije bio obična pečurka. Smatralo se da ova pečurka ima posebnu sposobnost da „govori“ i otkriva tajne prirode onima koji je pronađu na specifičan način. Danas gotovo niko ne zna zašto su naši preci vrganj smatrali toliko važnim, ali narodne legende i dalje prenose ovu neobičnu simboliku.
Komentari(0)