KAKO SE VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ SUPROSTAVIO KRALJU ALEKSANDRU KARAĐORĐEVIĆU: Zašto da nam Evropa kroji državu?
Pročitajte razgovor vojvode Mišića, najistaknutijeg srpskog vojskovođe u Prvom svetskom ratu i kralja Aleksandra Karađorđevića, drugog sina Kralja Petra I i Kneginje Zorke
Razgovor Živojina Mišića sa prestolonaslednikom, uoči stvaranja Kraljevine SHS, i danas odjekuje moćnim rečima slavnog srpskog vojvode i njegovim iskusnim savetima.
Živojine Mišiću, kada ćete se odljutiti? Dokle ćete biti ljuti na mene, vašeg kralja?
"Vaše visočanstvo, neumesno je da sebe proglašavate kraljem pored živog kralja, valjda se i princ Đorđe za nešto pita?
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
Možda vas zanima:
KO SME, TAJ MOŽE! KO NE ZNA ZA STRAH TAJ IDE NAPRED: Rekao je Živojin Mišić i zaveo ženu KOJA SE ZBOG NJEGA ODREKLA SVIH
Životna priča Vojvode Živojina Mišića zaslužuje film, jer ono što je ovaj čovek doživeo je neverovatno
Od seoskog dečaka do najobrazovanijeg vojskovođe: Ovo je kuća u kojoj je u selu Struganik rođen Živojin Mišić
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
"Živojine sedite! Nemojte, molim vas, opet da počinjete, sedite i slušajte! Ima razlike između Vašeg, dobro i mog, gledišta na „ujedinjenje“ srpskih zemalja, od onog koje zagovaraju i podržavaju Pariz, London, Rim… Oni hoće da u zajedničku državu sa Srbijom gurnu i Hrvatsku i Sloveniju. Dakle, Evropa želi da stvori Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca po svaku cenu, jer joj se čini da će zajednička država Slovena biti najbolje rešenje za mir na Balkanu.
Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš. I to sa kamatom, na interes! U državnim poslovima niko ništa ne dariva, a da pritom ne misli na uzdarje. Danas dar, sutra dar-mar! Ako danas dozvolimo da nam Evropa skroji državu kako ona hoće, dok smo živi, uzimaće nam meru po svojoj želji, po svojoj potrebi i zadovoljstvu!
Oni će biti planeri, a mi graditelji i rušitelji. Prekrajaće nam zemlju uzduž i popreko, izbrisaće granicu za koju smo se žrtvovali! Nikad neće biti tamo gde joj je mesto i gde je Bogu milo i narodu drago! Srpska granica u toj veštačkoj tvorevini biće u rukama sotone! I sotona će, dok je sveta i veka, ispitivati našu izdržljivost i meriti našu snagu! Na njoj će ceniti koliko možemo, smemo i umemo! To neće biti srpska granica, nego srpska jadnica! To nije naša država, država ujedinjenja srpskih zemalja, za koju se borimo, trpimo, patimo i stradamo! (str.116)
A kada je na „pritisak“ velikih sila da se Srbija ujedini sa vekovnim neprijateljima srpskog naroda, prestolonaslednik Aleksandar, pred generalima, govorio o velikoj „pomoći“ i „priznanjima“ koja su data Srbiji kroz obećanja od saveznika, Mišić je uzdahnuo:
„Dao Bog, Vaše visočanstvo, da ja dočekam da sa srpskim narodom tumaram balkanskom pomrčinom tražeći obećano, a ne spominjući izgubljeno.“
Iz knjige Miće Živojinovića, „Život pretočen u pamćenje“ (2004.)
(Srbin.info)
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)