Običaj prenošenja mlade preko praga već vekovima se poštuje kod Srba,a nekako je uspeo da se održi i do današnjih dana. Iza ovog običaja krije se jedna vrlo zanimljiva simbolika.
Nekada su se porodične vrednosti izuzetno poštovale i tada se strogo vodilo računa iz koje će se kuće “uzeti” devojka, ali i u koju će kuću devojka otići. Sve do novijeg doba, mlada je živela u roditeljskoj kući pre nego što se uda, a tek udajom bi stupala pod zaštitu mladoženjine kuće. Isto tako, posete mladoženji su bile retke, pa bi se često događalo da mlada prvi put kroči u kuću mladoženje tek nakon obavljenog rituala venčanja.
Ranije se, naime, verovalo, da duše umrlih predaka aktivno učestvuju u životu ukućana i da, na neki način, zauvek žive u kući i to baš ispod kućnog praga. O dušama predaka se dosta vodilo računa, pogotovo se vodilo računa da se one ne razljute.
Iz tog razloga je i mladoženja prenosio mladu preko kućnog praga. Verovalo se da su mladine stope precima nepoznate, pa ukoliko bi ona nagazila na prag, moglo da se dogodi da nagazi na dušu nekog pretka. To bi njih moglo jako da razljuti, pa bi neka nevolja mogla da snađe mladi bračni par.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
I pored promena koje su usledile sa dolaskom novog vremena, kada mladenci nekada žive i po više godina zajedno pre nego što se venčaju, ova tradicija se nekako i dan-danas održava. Ako ni zbog čega drugog, ovaj čin je vrlo zabavan, kako za same mladence, tako i za goste, pa predstavlja zgodnu priliku da se ispoštuje tradicija naših predaka.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)