Koliko dugo treba nositi CRNINU posle sahrane? Vladika Grigorije dao jedini ispravam odgovor na ovo pitanje
Vladika Grigorije odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici
Dok su starije generacije, ali i nešto konzervativnije struje Srba uverene da je ispravo nositi crninu nakon smrti bliskih ljudi i to najmanje 40 dana, pa čak i do godinu dana, sve češće savremen čovek ne prati ovaj običaj.
Vladika Grigorije je prošle godine na svom Tviter nalogu odgovorio na ovu dilemu, a njegovu objavu prenosimo u celosti.
"DA LI TREBA NOSITI CRNINU NAKON SMRTI BLISKIH LJUDI?! Na ovo pitanje najradije bih odgovorio potpitanjem: Da li je crnina uistinu potvrda da žalimo i tugujemo za nekim?!
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Proces tugovanja odvija se u nama i za to nam nije neophodan nikakav spoljašni dokaz.
Crnina obično stavlja do znanja ljudima oko nas da smo izgubili nekog bliskog, kako bi se oni obazrivo i s uvažavanjem odnosili prema našem bolu.
U praksi, neretko se dešava upravo suprotno: u tim danima koji su vrlo teški i izazovni za ožalošćene, crnina privlači tuđu pažnju i to u trenutku kada smo najosjetljiviji i kada su nam ljubopitljivi i sažaljivi pogledi drugih najmanje potrebni.
Ne bi trebalo da se nakon smrti bližnjih oblačimo u crno samo zato što to neko od nas očekuje. Ovo je najmanje smislen od svih mogućih razloga kojih možete da se sjetite
Ako neko ipak želi i osjeća potrebu da nosi crninu, to je sasvim u redu da uradi.
Ali to što neko drugi neće obući crninu ne znači da je taj neko manje volio i poštovao svoje bližnje, ili da su mu manje značili
Ukoliko vam slučajno to što ne nosite crninu stvara grižu savesti pred upokojenima, sjtite se da je mnogo važnije od crnine da im, dok su među vama, svojim delima i pažnjom pokažete da su vam bitni i da ih volite.
Sve ostalo je manje bitno, i tiče se forme a ne suštine", poručio je vladika Grigorije.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)