Koliko dugo treba nositi CRNINU posle sahrane? Vladika Grigorije dao jedini ispravam odgovor na ovo pitanje
Vladika Grigorije odgovorio na pitanje koje postavljaju mnogi vernici
Dok su starije generacije, ali i nešto konzervativnije struje Srba uverene da je ispravo nositi crninu nakon smrti bliskih ljudi i to najmanje 40 dana, pa čak i do godinu dana, sve češće savremen čovek ne prati ovaj običaj.
Vladika Grigorije je prošle godine na svom Tviter nalogu odgovorio na ovu dilemu, a njegovu objavu prenosimo u celosti.
"DA LI TREBA NOSITI CRNINU NAKON SMRTI BLISKIH LJUDI?! Na ovo pitanje najradije bih odgovorio potpitanjem: Da li je crnina uistinu potvrda da žalimo i tugujemo za nekim?!
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Proces tugovanja odvija se u nama i za to nam nije neophodan nikakav spoljašni dokaz.
Crnina obično stavlja do znanja ljudima oko nas da smo izgubili nekog bliskog, kako bi se oni obazrivo i s uvažavanjem odnosili prema našem bolu.
U praksi, neretko se dešava upravo suprotno: u tim danima koji su vrlo teški i izazovni za ožalošćene, crnina privlači tuđu pažnju i to u trenutku kada smo najosjetljiviji i kada su nam ljubopitljivi i sažaljivi pogledi drugih najmanje potrebni.
Ne bi trebalo da se nakon smrti bližnjih oblačimo u crno samo zato što to neko od nas očekuje. Ovo je najmanje smislen od svih mogućih razloga kojih možete da se sjetite
Ako neko ipak želi i osjeća potrebu da nosi crninu, to je sasvim u redu da uradi.
Ali to što neko drugi neće obući crninu ne znači da je taj neko manje volio i poštovao svoje bližnje, ili da su mu manje značili
Ukoliko vam slučajno to što ne nosite crninu stvara grižu savesti pred upokojenima, sjtite se da je mnogo važnije od crnine da im, dok su među vama, svojim delima i pažnjom pokažete da su vam bitni i da ih volite.
Sve ostalo je manje bitno, i tiče se forme a ne suštine", poručio je vladika Grigorije.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)