NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Kada je 17. aprila 1941. potpisana bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske, njegova dva oficira, zajedno sa svojim brodom, otišli su u istoriju kao heroji, a nama ostavili amanet za pamćenje.
Tokom Aprilskog rata 1941. godine, Milan Spasić i Sergej Mašera bili su oficiri razarača Zagreb koji se nalazio u Boki kotorskoj. Ovaj bojni brod bio je izložen napadima neprijateljske avijacije, ali je pretrpeo samo neznatna oštećenja. Veći napad na Boku kotorsku i brodove koji su se tu našli, zbio se 13. aprila, ali Zagreb je i tada ostao gotovo netaknut.
Vest o primirju dospela je u Boku kotorsku 15. aprila i saopštena je komandantima svih brodova uz upozorenje da se zabranjuje uništenje brodova i otvaranje vatre na neprijateljske avione. Kada je 17. aprila stigla vest o kapitulaciji i kada su Italijani počeli da ulaze u Boku kotorsku, posadama je naređeno da napuste brodove.
Možda vas zanima:
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
20. OKTOBRA 25 MLADIĆA JE SIŠLO U ŠAHTOVE BEOGRADA: Nakon toga su umrli u duševnoj bolnici!
Dok se iznad šahtova čuo bat novog „moravca“, ispod, duboko u kanalizaciji, krila se SS divizija koja mesecima nije videla dan
Možda vas zanima:
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
20. OKTOBRA 25 MLADIĆA JE SIŠLO U ŠAHTOVE BEOGRADA: Nakon toga su umrli u duševnoj bolnici!
Dok se iznad šahtova čuo bat novog „moravca“, ispod, duboko u kanalizaciji, krila se SS divizija koja mesecima nije videla dan
Možda vas zanima:
Beograd u Drugom svetskom ratu – Misteriozne priče iz ratnih dana
Neispričane tajne okupiranog Beograda
20. OKTOBRA 25 MLADIĆA JE SIŠLO U ŠAHTOVE BEOGRADA: Nakon toga su umrli u duševnoj bolnici!
Dok se iznad šahtova čuo bat novog „moravca“, ispod, duboko u kanalizaciji, krila se SS divizija koja mesecima nije videla dan
Oficiri Spasić i Mašera teško su podneli krah Jugoslavije. Iako borbu nije bilo moguće nastavili, njih dvojica doneli su jednu od najhrabrijih patriotskih odluka - da razarač Zagreb ne predaju, već da junački, zajedno sa svojim brodom, nestanu u mračnim dubinama Jadrana.
vikipedija
Razarač je prvobitno napustila posada, zatim mlađi oficiri, a oko 14 časova pristigao je motorni čamac koji je trebalo da preveze komandanta, prvog oficira, artiljerijskog narednika i poručnike Spasića i Mašeru.
Međutim, Spasić i Mašera su odbili da napuste brod, rekavši komandantu da će pripaliti štapine koji su vodili do municionih komora. Stavljen pred svršen čin, komandant se sa ostalima udaljio.
Samo nekoliko minuta kasnije, začula se prva, a zatim i druga jaka eksplozija, a jedan od najmodernijih ratnih brodova Jugoslavije otputovao je u plavi ambis zajedno sa svojim hrabrim oficirima.
Mašera i Spasić su poslednji put viđeni kako pozdravljaju zastavu Jugoslavije neposredno pre eksplozije.
Telo Milana Spasića sutradan su pronašli ribari, dok telo Sergeja Mašere nikada nije pronađeno. Spasić je sahranjen 19. aprila na vojničkom groblju u Savini, kraj Herceg Novog, a na njegovom spomeniku uklesano je i ime njegovog druga iz klase Sergeja Mašere.
Istorija kaže da se na sprovodu pojavilo mnoštvo građana, mornara, njihovih drugova, ali i vod italijanskih, neprijateljskih vojnika, koji su, impresionirani junaštvom i patriotizmom, došli da odaju vojne počasti, prenosi dnevno.rs.
Godine 1942, Spasić i Mašera posthumno su odlikovani Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda, a u okviru jedne britanske kasarne na Malti postavljena je spomen ploča posvećena ovim hrabrim oficirima.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Komentari(0)