Betonski kolos od 26 metara nad Fruškom gorom: Spomenik iz 1951. gleda gde su ginuli partizani
Na najvišoj tački Fruške gore, kao čuvar prošlih vremena i ideala, stoji monumentalni simbol borbe protiv fašizma – delo vajara Sretena Stojanovića koje i dalje diše otporom
Spomenik koji ne možeš da zaobiđeš – ni pogledom, ni sećanjem
Na Iriškom vencu, vrhu Fruške gore, uzdiže se Spomenik Sloboda, podignut 1951. godine u čast palim borcima Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Ovaj monumentalni kompleks, delo poznatog vajara Sretena Stojanovića, i danas dominira pejzažom – ne samo visinom i oblikom, već i značenjem koje nosi.
Vrh u službi ideje
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Možda vas zanima:
OVAJ MANASTIR ČUVA POSLEDNJEG NEMANJIĆA: Svetinji na SRPSKOJ SVETOJ GORI dive se i oni koji nisu hrišćani a evo ko je tu SAHRANJEN
Ako je Fruška gora simbol duhovnosti srpskog naroda, onda jemanastir Jazak jedan od najdragocenijih bisera tog simbola. Najpoznatiji je po čuvanju moštiju Svetog Uroša, sina cara Dušana i poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića, kog je crkva proglasila za mučenika.
Peške do mira: Tajno jezero u srcu Fruške gore
Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Lokacija spomenika nije slučajna – Iriški venac, kao najviša tačka Fruške gore, izabran je da bi simbolično pokazao kako ideali slobode nadvisuju sve. Odatle se pruža pogled na beskrajne vojvođanske ravnice, ali i tišina šuma koje su tokom rata krile partizanske odrede. Sam spomenik je zamišljen kao "vertikala slobode", a okružen je prostranim platoom i stepeništem koje vodi ka centru memorijalnog prostora.
Oblik koji govori bez reči
Spomenik čini visoka betonska figura u stilizovanoj formi, sa likovima boraca koji izlaze iz kamena, simbolizujući izranjanje naroda iz tame okupacije. Obelisk i figure stapaju se sa okolnom prirodom, ali i strše iz nje – kao podsetnik na borbu, stradanje i pobedu. Na postolju se nalaze uklesani citati i imena boraca, ali i snažne, metaforične poruke koje svedoče o žrtvi naroda.
Autorski potpis otpora
Autor spomenika, Sreten Stojanović, bio je ne samo akademski vajar, već i borac i zatvorenik predratnog režima. Njegova dela su obeležila posleratnu monumentalnu umetnost, a „Sloboda“ na Fruškoj gori ostaje jedno od njegovih najprepoznatljivijih ostvarenja. U njoj se spajaju klasična plastika, socrealistička poruka i nadrealna dramatika pejzaža.
Mesto okupljanja i zaborava
Nekada je spomenik bio redovno mesto školskih ekskurzija, državnih komemoracija i kulturnih manifestacija. Danas, iako zapušteniji, i dalje izaziva poštovanje svakom ko se popne do vrha. Njegova tišina govori onima koji žele da slušaju – o vremenu kada je sloboda bila stvar lične žrtve, a ne parola.
Zanimljivosti koje ga čine još većim
– Spomenik je visok 26 metara, a okružen je šumom koja menja boje kroz godišnja doba, dodatno pojačavajući simboliku večnog ciklusa borbe i mira.
– U njegovoj blizini nalazi se partizanska grobnica, u kojoj je sahranjeno više stotina boraca poginulih na Fruškoj gori.
– Tokom decenija, bio je i mesto okupljanja antifašista i umetnika, kao i tačka inspiracije mnogim pesnicima i fotografima.
– U neposrednoj blizini nalazi se i spomen-kuća i planinarski dom, koji su često korišćeni kao edukativni centri.
Spomenik Sloboda na Iriškom vencu nije samo mesto – on je vertikalna istorija, urezana u pejzaž i sećanje. I danas, kad stojiš pod njim, imaš utisak da si pred nečim što ne pripada prošlosti, već traje – kao stalna opomena i tihi pozdrav svima koji su verovali u slobodu više nego u sopstveni život.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Komentari(0)