Kako etnolozi kažu, suština ovog davnog običaja potpuno je drugačija i nema nikakve veze u nadmetanju ko bolje nišani
Zašto se puca na srpskim svadbama, kada se više puta pokazalo da je taj davni običaj opasan po život svatova, pitaju se mnogi.
Jedan od nanebezbednijih običaja koji i dan-danas živi u našem društvu je skidanje jabuke sa kapije prilikom dolaska mladoženje po mladu.
Svi znamo za ovaj davni običaj, a slobodno se može reći da je muškarcima jedan od omiljenih, ali malo ljudi zna odakle on zapravo potiče i koja mu je bila prvobitna namena.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
Možda vas zanima:
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Zadužili se za svadbu, pa otkazali medeni mesec
Po otvaranju koverti sa čestitkama mladenci su momentalno morali da otkažu svoj medeni mesec.
Kako etnolozi kažu, suština ovog davnog običaja potpuno je drugačija i nema nikakve veze u nadmetanju ko bolje nišani.
Cilj ovog običaja zapravo je pravljenje buke, jer se verovalo da to otklanja demone.
Tako se nekada prangijalo, zviždalo, glasno pevalo i galamilo, a sve je to bilo u istoj službi rasterivanja demona, objavio je Glas zapadne Srbije.
Ovaj običaj, iako mnogima omiljen, nije se zadržao u svim krajevima Srbije.
U Čačku, na primer, rafalna pucnjava nije običaj. Iz puške na svadbi pucalo se samo u jabuku i kad se jabuka skine, a to je radio samo lovac sa dozvolom, puška se polaže na prag i mlada prelazi preko nje i to je to.
Međutim, Užičani ovaj običaj vide malo drugačije. Ovih dana čitamo u novinama da je jedan svat bio pogođen u nogu prilikom pucanja u jabuku na jednoj svadbi.
Iako je i pucanje u vazduh na veseljima zabranjeno, srpski domaćini ovog se običaja ne odriču.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)