Nemaju samo Rusi velikog sveca i kneza Vladimira, imamo ga i mi Srbi i to je naš prvi svetac
Srpski knez Sveti Jovan Vladimir, koji je vladao najmoćnijom srpskom kneževinom Dukljom početkom 11. veka, bio je prvi srpski svetac.
U to vreme bukti Samuilov bugarski ustanak (976 – 1018) koji predstavlja ogroman izazov moćnom Romejskom carstvu. Srbi u prvim godinama 11. veka šalju jednu delegaciju u Carigrad i uspostavljaju savezništvo sa romejskim carem Vasilijem II Bugaroubicom, usled čega, 1009. godine, samoproglašeni bugarski car (jermenskog porekla) Samuilo priprema veliku ofanzivu na Srbiju.
Svoju bugarsku državu i ustanak je Samuilo veoma brzo proširio na području grčke Makedonije. Zauzeo je celu Makedoniju (bez Soluna), Tesaliju, Epir, Dračku oblast (bez Drača) i Podunavsku severnu Bugarsku.
Možda vas zanima:
SPC SLAVI SVETOG JOVANA VLADIMIRA Bio je prvi srpski svetac, za pomoć mu se obraćaju i Albanci!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog.
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Možda vas zanima:
SPC SLAVI SVETOG JOVANA VLADIMIRA Bio je prvi srpski svetac, za pomoć mu se obraćaju i Albanci!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog.
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Možda vas zanima:
SPC SLAVI SVETOG JOVANA VLADIMIRA Bio je prvi srpski svetac, za pomoć mu se obraćaju i Albanci!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog.
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Na red su zatim došli i saveznici Romeja i cara Vasilija II na zapadu, Srbi. Samoproglašeni car Samuilo 1009. godine šalje svoje trupe na srpske kneževine Duklju, Zahumlje, Bosnu, Rašku.
Bugari upadaju dolinom Zete, opsedaju grad Ulcinj, spaljuju Kotor i dolaze čak do Zadra odakle idu na sever i prelaze preko Humske oblasti i Srbije i vraćaju se u Prespu.
Srpski knez Jovan Vladimir se zajedno sa svojom vojskom povlači iz prestonog Skadra na planinu Oblik (danas Taraboš). Međutim, u nekom trenutku ipak biva zarobljen i bugarska vojska ga vodi u Prespu gde je stavljen u tamnicu.
I tu, tokom zarobljeništva, dolazi do preokreta. Samuilo odlučuje da oženi srpskog kneza Jovana Vladimira svojom ćerkom Kosarom, u skladu sa svojom politikom, da vraćanjem bivših vladara na njihove nekadašnje teritorije i njihovom ženidbom za svoju porodicu, veže te teritorije za sebe i svoju tek stvorenu državu. Samuilo tako dobija mogućnost da ne troši svoju vojsku na gušenje pobuna nego na borbu sa romejskim trupama.
Knezu Jovanu Vladimiru vraćena je na upravu srpska kneževina, Duklja, uz dodatak Dračke oblasti.
Međutim, nakon strahovitog poraza Samuilove vojske u bici na Belasici 1014. godine, sam Samuilo umire ugledavši hiljade svojih vojnika koji su oslepljeni po Vasilijevoj naredbi. Tek svakom stotom vojniku je ostavljeno po jedno oko kako bi mogao da vodi ostale.
Tada dolazi do još jedne velike tragedije u Samuilovoj porodici. Samuilovog sina Gavrila Radomira ubija Jovan Vladislav, sin rođenog Samuilovog brata. On, u maju 1016. godine zove kneza Jovana Vladimira u bugarsku prestonicu Prespu kako bi se dogovorili o budućim potezima. Kada je stigao, knez Jovan Vladimir odlazi prvo na Liturgiju, odakle ga na izlazu iz crkve ubijaju Vladislavovi vojnici odsecanjem glave. Prvi srpski svetac, knez Jovan Vladimir ubijen je i pored uveravanja Samuilovog naslednika Jovana Vladislava da mu se neće ništa dogoditi.
Nedugo zatim telo kneza Vladimira preneto je u iz Prespe u Krajinu, oblast oko grada Skadra. Od 1381. godine njegove mošti čuvaju se u manastiru svetog Jovana Vladimira kod Elbasana u Albaniji, da bi njegove svete mošti bile prenete 1995. godine u Sabornu pravoslavnu crkvu u Tirani.
Nemaju samo Rusi velikog sveca i kneza Vladimira, imamo ga i mi Srbi i to je naš prvi svetac!
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Komentari(0)