Zašto se MUŠKE I ŽENSKE KOŠULJE KOPČAJU na suprotnim stranama? Odgovor je u jednom "PRAVILU" iz prošlosti
Ako nosite mušku košulju, dugmad su obično na desnoj strani. Ako je ženska košulja, obično su na levoj. Zašto postoji ova razlika? Pa… niko zapravo nije baš siguran!
Mnogi istoričari misle da postoji očigledno objašnjenje za muške košulje - dugmad su sa desne strane zato što je i oružje bilo sastavni deo odeće u prošlosti. Ako imate pištolj sakriven ispod košulje, lakše je doći do njega dominantnom tj. desnom rukom. Dakle, ako su dugmad na desnoj strani, teoretski možete lakše da uvučete desnu ruku u košulju ili jaknu.
Pre široke upotrebe vatrenog oružja u Evropi, smatraju neki, razlog su bili mačevi! Džentlmenski mač se uvek nosio na levoj strani, tako da je mogao da se izvuče desnom rukom. Ako bi se košulja zakopčala desno preko levog, drška mača bi se verovatno zakačila kada se izvuče, tako da bi svaki ozbiljan mačevalac zahtevao košulju ili tuniku koja se zakopčava levo preko desnog.
Kao pokazatelj muškog načina života, ova tradicija je zatim proširena na druge muške odevne predmete.
Ali zašto su onda ženska dugmad na levoj strani?
I oko ovoga istoričari nisu saglasni. Najveći broj smatra da je i ta praksa krije krajnje praktičan razlog.
Naime, u prošlosti, dugmići su bili izuzetno skupi i predstavljali su svojevrsni statusni simbol. A, ako ste imali pare za dugmiće, onda ih sigurno niste sami zakopčavali!
Bogate dame u to vreme nisu se same oblačile. To su umesto njih radile skuškinje koje su im onda bile okrenute licem. Zato su dugmići bili smešteni na levoj strani uz pretpostavku da su sobarice desnoruke, pa im je to olakšavalo zakopčavanje.
Ovo je najrasprostranjenija teorija, ali postoji i nekoliko drugih.
Jedna je da su žene držale bebe levom rukom, pa im je desna ruka bila potrebna da otvore dugmad na košulji za dojenje. Druga sugeriše da je u prošlosti bilo moderno da bogate žene jašu konje bočno. Dugmići na levoj strani smanjivali su količinu vazduha koji ulazi ispod ženske košulje i podiže ih, piše Biznis insajder.
Naravno, ne postoji pravi razlog zašto modne kompanije moraju i danas nastavljaju da postavljaju dugmad na košuljama na suprotnim stranama. Ipak, najveći broj to i dalje radi iako retko ko vidi funkcionalnu potrebu za tim.
I eto, bar za sada, zato ćemo nastaviti da nosimo ove male podsetnike na prošlost na našim grudima.
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
“Žitije Mardarija” kao srpski mitski narativ: Neispričani deo naše književnosti koji spaja svetitelja i narodnog junaka
Zaboravljeno srednjovekovno žitije o svetom Mardariju krije elemente mitske naracije, predanja o božanskoj pravdi, prirodi i senkama koje govore – što ga čini jedinstvenim spojem duhovnog i epskog.
Zašto se detelina sa četiri lista ne bere kada je „otvori sunce“, već kad je zakloni oblak
U narodnom verovanju, detelina sa četiri lista nije amajlija sama po sebi. Snaga joj dolazi u trenutku branja. Verovalo se da ako je uzmeš kad je obasja sunce – sreća se raspe. Ako je ubereš u senci – ona ostaje uz tebe.
DEDA MI JE POZNAVAO PAŠIĆA, A BABA KRALJICU NATALIJU: Momo Kapor jednim tekstom ZAPUŠIO USTA svim ROĐENIM BEOGRAĐANIMA!
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!
Komentari(0)