Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Prema narodnim verovanjima koja beleži Veselin Čajkanović, zmija u zidu nije neprijatelj, već čuvar kuće. U selima po Srbiji, ako se zmija nastani blizu temelja, smatralo se da je to "zmija domaćica" – duh predaka koji štiti dom, čuva ukućane i obezbeđuje blagostanje. Ubiti tu zmiju smatralo se velikim grehom, a njeno iznenadno nestajanje predskazivalo je bolest, nesreću ili smrt u kući.
Zmija kao duh doma
Zmija se u srpskom narodnom predanju nije doživljavala kao hladnokrvna opasnost, već kao biće sa dušom. U mnogim mitovima i bajkama, zmija ima pristup svetom znanju, donosi poruke sa onog sveta i štiti ono što voli.
Možda vas zanima:
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Ako ubijete zmiju u kući to znači samo jedno… Mnogi se i dan danas plaše ovog narodnog verovanja
Pojava zmije čuvarkuće u kući ili dvorištu bi značila da će se odigrati neki događaj nepogodan po ukućane
Možda vas zanima:
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Ako ubijete zmiju u kući to znači samo jedno… Mnogi se i dan danas plaše ovog narodnog verovanja
Pojava zmije čuvarkuće u kući ili dvorištu bi značila da će se odigrati neki događaj nepogodan po ukućane
Možda vas zanima:
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Ako ubijete zmiju u kući to znači samo jedno… Mnogi se i dan danas plaše ovog narodnog verovanja
Pojava zmije čuvarkuće u kući ili dvorištu bi značila da će se odigrati neki događaj nepogodan po ukućane
Ako bi se zmija pojavila u dvorištu i izabrala da ostane, smatrana je “duhom doma” – ponekad čak i preobraženim pretkom, naročito ako se pojavljuje redovno i ponaša se mirno.
Gde je živela zmija čuvarica
U narodnim predanjima, zmija čuvarica se najčešće viđala:
- u zidu ispod krova (kod tavanice),
- iza ognjišta,
- u temeljima stare kuće,
- u podrumu, blizu zemlje.
Nikada se nije gledala direktno, niti se o njenom prisustvu pričalo naglas. Govorilo se tiho: – “Ima je.”
– “Ona je tu.”
U selima Zaplanja, Pčinje, Stare planine i okoline Valjeva, prisustvo zmije čuvarice bilo je poznato, ali se nikada nije dokumentovalo javno – iz poštovanja.
Kako su se ponašali prema njoj
Zmiji čuvarici se ostavljalo mleko ili mrvica hleba – tiho, ispod praga, jednom godišnje. Verovalo se da se time „obnavlja veza“ sa duhom doma. Ako se zmija u kući zatekne:
- ne dira se,
- ne viče se,
- nikako se ne ubija.
Ako bi neko greškom ubio zmiju – žena bi u kući zapalila sveću za mrtve, jer se smatralo da je ubijena duša domaćeg.
Šta znači ako zmija nestane?
Najveći znak opasnosti bio je iznenadan nestanak zmije čuvarice. Ako se povuče bez razloga:
- ukućani mogu početi da se razboljevaju,
- pojavljuje se nesloga,
- stoka ugiba,
- zemlja “ne rađa”.
Tada su žene znale da treba ponovo očistiti prag kuće, izgovoriti molitvu ili zapaliti tamjan – da bi se dom “vratio sebi”.
Zmija kao simbol pamćenja
Zmija čuvarica je veza između živih i mrtvih, između onoga što je bilo i što će doći. Njen životni prostor – tihi, skriveni delovi doma – podseća nas da su i duhovi predaka tihi i skromni, ali prisutni.
U bajkama se zmija javlja kao čuvar blaga – i upravo je to njen najdublji simbol: ona čuva ono najvrednije u kući, a to je jedinstvo i život.
Zašto je danas nestala?
Moderni materijali, beton, buka, zaborav. Zmija više nema gde da se smesti – ni u zidovima, ni u priči. Ljudi danas viču kad je vide, pozivaju deratizaciju, ruše svaki trag prirode u svom dvorištu.
A možda bismo, umesto straha, mogli da se setimo: – da je nekada zmija čuvala kuću bolje od brave,
– i da se sve raspadne kada ode bez pozdrava.
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)