Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Prema narodnim verovanjima koja beleži Veselin Čajkanović, zmija u zidu nije neprijatelj, već čuvar kuće. U selima po Srbiji, ako se zmija nastani blizu temelja, smatralo se da je to "zmija domaćica" – duh predaka koji štiti dom, čuva ukućane i obezbeđuje blagostanje. Ubiti tu zmiju smatralo se velikim grehom, a njeno iznenadno nestajanje predskazivalo je bolest, nesreću ili smrt u kući.
Zmija kao duh doma
Zmija se u srpskom narodnom predanju nije doživljavala kao hladnokrvna opasnost, već kao biće sa dušom. U mnogim mitovima i bajkama, zmija ima pristup svetom znanju, donosi poruke sa onog sveta i štiti ono što voli.
Možda vas zanima:
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Možda vas zanima:
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Možda vas zanima:
Raskovnik – biljka koja otključava svaku bravu: Legende i verovanja o čudu iz srpske narodne botanike
U narodnom predanju, postojala je biljka koja može da otključa svaku bravu, razveže svaki čvor i razbije svaki okov – raskovnik. Iako njeno postojanje nikada nije naučno potvrđeno, raskovnik je ostao snažan simbol oslobađanja, unutrašnje snage i duhovnog ključa koji otključava nevidljiva vrata.
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Ako bi se zmija pojavila u dvorištu i izabrala da ostane, smatrana je “duhom doma” – ponekad čak i preobraženim pretkom, naročito ako se pojavljuje redovno i ponaša se mirno.
Gde je živela zmija čuvarica
U narodnim predanjima, zmija čuvarica se najčešće viđala:
- u zidu ispod krova (kod tavanice),
- iza ognjišta,
- u temeljima stare kuće,
- u podrumu, blizu zemlje.
Nikada se nije gledala direktno, niti se o njenom prisustvu pričalo naglas. Govorilo se tiho: – “Ima je.”
– “Ona je tu.”
U selima Zaplanja, Pčinje, Stare planine i okoline Valjeva, prisustvo zmije čuvarice bilo je poznato, ali se nikada nije dokumentovalo javno – iz poštovanja.
Kako su se ponašali prema njoj
Zmiji čuvarici se ostavljalo mleko ili mrvica hleba – tiho, ispod praga, jednom godišnje. Verovalo se da se time „obnavlja veza“ sa duhom doma. Ako se zmija u kući zatekne:
- ne dira se,
- ne viče se,
- nikako se ne ubija.
Ako bi neko greškom ubio zmiju – žena bi u kući zapalila sveću za mrtve, jer se smatralo da je ubijena duša domaćeg.
Šta znači ako zmija nestane?
Najveći znak opasnosti bio je iznenadan nestanak zmije čuvarice. Ako se povuče bez razloga:
- ukućani mogu početi da se razboljevaju,
- pojavljuje se nesloga,
- stoka ugiba,
- zemlja “ne rađa”.
Tada su žene znale da treba ponovo očistiti prag kuće, izgovoriti molitvu ili zapaliti tamjan – da bi se dom “vratio sebi”.
Zmija kao simbol pamćenja
Zmija čuvarica je veza između živih i mrtvih, između onoga što je bilo i što će doći. Njen životni prostor – tihi, skriveni delovi doma – podseća nas da su i duhovi predaka tihi i skromni, ali prisutni.
U bajkama se zmija javlja kao čuvar blaga – i upravo je to njen najdublji simbol: ona čuva ono najvrednije u kući, a to je jedinstvo i život.
Zašto je danas nestala?
Moderni materijali, beton, buka, zaborav. Zmija više nema gde da se smesti – ni u zidovima, ni u priči. Ljudi danas viču kad je vide, pozivaju deratizaciju, ruše svaki trag prirode u svom dvorištu.
A možda bismo, umesto straha, mogli da se setimo: – da je nekada zmija čuvala kuću bolje od brave,
– i da se sve raspadne kada ode bez pozdrava.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)