Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči

Jadranko Žugić

16:00

Kultura 0

U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.

Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
Shutterstock

Iako su u narodnoj poeziji često opisivane kao vesnici radosti i novog života, ptice su u srpskoj narodnoj mitologiji nosile mnogo ozbiljniju ulogu. Posebno u rano proleće, kad se prvi put čuju u zoru, verovalo se da pojedine ptice mogu da „donesu slutnju“. Nisu pevale, nisu pravile gnezda blizu čoveka, ali su se ponekad pojavile iznenada – na prozoru, na kapiji, na stazi. Ako se to desi, a ptica ne poleti odmah, ne peva, ne traži ni hranu ni društvo – stari su znali: to nije slučajno. To je trenutak kad priroda ne govori rečima – nego prisustvom.

Ptica bez glasa – znak koji se ne ignoriše

U narodnim predanjima, najčešće su se pominjale lastavice, ševe, i crne ptice koje se javljaju tiho. One koje ne donose pesmu – već mir. Verovalo se da ako takva ptica sleti blizu čoveka i ostane da stoji bez pokreta, to znači da „duša nešto zna što čovek još nije priznao“.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Takva pojava se nije doživljavala kao strašna, ali jeste kao važna. Žene koje bi je doživele nisu je prepričavale svima – već bi ćutale, i možda tek nakon nekoliko dana rekle:
„Bila mi ptica, ali nije ništa rekla. Samo me gledala.“

I to je bio znak – da je vreme da se obrati pažnja. Ne na spoljašnje stvari, već na misli koje se ponavljaju bez glasa.

Zašto se pojavljuju u rano proleće

U narodnoj simbolici, proleće nije samo sezona – već trenutak buđenja duše. Kada sve raste, budi se i ono što je stajalo u čoveku preko zime. Tada, verovalo se, ptice mogu da dođu ne zbog sebe, već zbog tebe. Posebno kad se jave ujutru, dok još niko nije progovorio u kući, i kad sede na mestu na kom ih inače nema.

Ako ptica sleti na prozor i ne ostavi trag, već samo ode, govorilo se da je bila „u prolazu“ – da vidi kako si, da proveri šta nosiš, i da li ćeš moći još malo da ćutiš. Jer ponekad, govorili su stari, najveća poruka je kad se ništa ne kaže.

Šta znači ako ptica ne odleti odmah

Poseban znak bio je kad ptica sleti, ostane, i ne reaguje na pokret, ni na korake, ni na glas. Ako se to dogodi, u selima oko Negotina i Zaječara, govorilo se da ptica „nosi misao“. Ne tuđu – tvoju. Ali iz vremena kad je još nisi umela da izgovoriš.

Takvi trenuci se nisu ignorisali. Često bi žena ostajala sama tog dana. Ne da bi plakala, ni da bi slavila. Već da bi bila sama sa sobom.
Jer, kad ti priroda pošalje nešto što ćuti, to znači da je tvoja duša već vikala – ali ti nisi čula.

Danas – ptice snimamo, ali ne slušamo

U savremenom svetu, ptice su motiv za fotografiju, ne za znak. Njihov let je slika, a ne poruka.
Ali još uvek, kad neka ptica sleti na balkon, stoji duže nego što očekujemo, i ode bez traga – nešto se u nama zadrži.
Možda to više nije „slutnja“, ali jeste podsetnik da svet oko nas još ume da govori bez jezika.

I možda baš zato, vredi ponovo naučiti da se zastane – i ćuti, dok ptica gleda.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
ptice slutnja stara srpska verovanja

Komentari(0)

Loading