Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Iako su u narodnoj poeziji često opisivane kao vesnici radosti i novog života, ptice su u srpskoj narodnoj mitologiji nosile mnogo ozbiljniju ulogu. Posebno u rano proleće, kad se prvi put čuju u zoru, verovalo se da pojedine ptice mogu da „donesu slutnju“. Nisu pevale, nisu pravile gnezda blizu čoveka, ali su se ponekad pojavile iznenada – na prozoru, na kapiji, na stazi. Ako se to desi, a ptica ne poleti odmah, ne peva, ne traži ni hranu ni društvo – stari su znali: to nije slučajno. To je trenutak kad priroda ne govori rečima – nego prisustvom.
Ptica bez glasa – znak koji se ne ignoriše
U narodnim predanjima, najčešće su se pominjale lastavice, ševe, i crne ptice koje se javljaju tiho. One koje ne donose pesmu – već mir. Verovalo se da ako takva ptica sleti blizu čoveka i ostane da stoji bez pokreta, to znači da „duša nešto zna što čovek još nije priznao“.
Možda vas zanima:
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Možda vas zanima:
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Možda vas zanima:
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Takva pojava se nije doživljavala kao strašna, ali jeste kao važna. Žene koje bi je doživele nisu je prepričavale svima – već bi ćutale, i možda tek nakon nekoliko dana rekle:
„Bila mi ptica, ali nije ništa rekla. Samo me gledala.“
I to je bio znak – da je vreme da se obrati pažnja. Ne na spoljašnje stvari, već na misli koje se ponavljaju bez glasa.
Zašto se pojavljuju u rano proleće
U narodnoj simbolici, proleće nije samo sezona – već trenutak buđenja duše. Kada sve raste, budi se i ono što je stajalo u čoveku preko zime. Tada, verovalo se, ptice mogu da dođu ne zbog sebe, već zbog tebe. Posebno kad se jave ujutru, dok još niko nije progovorio u kući, i kad sede na mestu na kom ih inače nema.
Ako ptica sleti na prozor i ne ostavi trag, već samo ode, govorilo se da je bila „u prolazu“ – da vidi kako si, da proveri šta nosiš, i da li ćeš moći još malo da ćutiš. Jer ponekad, govorili su stari, najveća poruka je kad se ništa ne kaže.
Šta znači ako ptica ne odleti odmah
Poseban znak bio je kad ptica sleti, ostane, i ne reaguje na pokret, ni na korake, ni na glas. Ako se to dogodi, u selima oko Negotina i Zaječara, govorilo se da ptica „nosi misao“. Ne tuđu – tvoju. Ali iz vremena kad je još nisi umela da izgovoriš.
Takvi trenuci se nisu ignorisali. Često bi žena ostajala sama tog dana. Ne da bi plakala, ni da bi slavila. Već da bi bila sama sa sobom.
Jer, kad ti priroda pošalje nešto što ćuti, to znači da je tvoja duša već vikala – ali ti nisi čula.
Danas – ptice snimamo, ali ne slušamo
U savremenom svetu, ptice su motiv za fotografiju, ne za znak. Njihov let je slika, a ne poruka.
Ali još uvek, kad neka ptica sleti na balkon, stoji duže nego što očekujemo, i ode bez traga – nešto se u nama zadrži.
Možda to više nije „slutnja“, ali jeste podsetnik da svet oko nas još ume da govori bez jezika.
I možda baš zato, vredi ponovo naučiti da se zastane – i ćuti, dok ptica gleda.
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(0)