Velika kneginja Tatjana Nikolajevna Romanova trebalo je da postane srpska kraljica.
Kralj Petar I Karađorđević se prilikom posete ruskom caru Nikolaju raspitivao o mogućnosti ženidbe svog sina kraljevića Aleksandra i velike kneginje Tatjane Romanove.
Tokom Aleksandrovog školovanja u Sankt Peterburgu, njemu se veoma svidela Tatjana i on je počeo da se raspituje kod oca o mogućnosti takvog braka.
Kada se pojavila obostrana želja i mogućnost spajanja srpskog kraljevskog doma i ruske carske porodice, januara 1914. godine, Nikola Pašić stiže u Sankt Peterburg i caru Nikolaju lično predaje pismo kralja Petra u kome izražava želju da se njegov sin i prestolonaslednik Aleksandar oženi velikom kneginjom Tatjanom Romanovom.
Od samog početka njihovog poznanstva bilo je očigledno da su se razvile velike emocije i privlačnost između Aleksandra i Tatjane. Počeli su jedno drugom da pišu pisma i to je trajalo i sve vreme tokom Prvog svetskog rata koji je počeo jula iste 1914. godine.
Usled napada Austrougarske na Srbiju i objave rata Nemačke i Austrougarske carskoj Rusiji, planovi o venčanju regenta Aleksandra i velike kneginje Tatjane bili su odloženi do okončanja ratnih sukoba. Očekivalo se da će pobeda ruske i srpske vojske u tom ratu biti krunisana trajnim spajanjem ruske carske porodice Romanova i srpskog kraljevskog doma Karađorđevića.
Istorijski zabavnik
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Komentari(0)