Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Danas saksija bez biljke deluje kao greška ili slučajnost. Ali u narodnoj tradiciji, posebno među ženama, postojala je svesna odluka da se u proleće posadi – ništa. Da se zemlja zaliva bez semena, da se stavlja na sunce bez namere da nešto nikne. Taj čin nije bio besmislen. Bio je način da se u kući prepozna misao koja nema svoj glas, ali ima svoje mesto. Žene bi rekle: „Ako ne mogu da kažem, mogu da posadim.“
Zemlja prima ono što usta ne mogu da nose
Zemlja u saksiji bila je, u ovom običaju, prost duhovni prostor. U nju se nije unosila težina, već ono što ne znaš gde da staviš – tuga koja nije plakanje, slutnja bez uzroka, misao koja te budi.
Nije se postavljala na visoko mesto, već na mesto pored prozora, ali nisko – blizu stopala.
Kad bi žena prošla pored nje, mogla je da joj kaže šta misli. Ili ništa.
Jer, govorile su: „Zemlja zna i kad ćutim.“
Sadnja bez semena – početak tihe molitve
Sadnja se odvijala bez svedoka.
U glinenu saksiju stavljala se zemlja iz bašte, nikako kupljena.
Nije se dodavalo đubrivo, niti se zemlja pritiskala rukama.
Prstima bi se samo prešla po površini, u spirali, a potom – zalila vodom u kojoj je stajao zdravac.
Nije se govorilo šta se posadilo, jer – ništa se nije posadilo.
A ipak, nešto je ostavljeno.
Šta se očekivalo da se desi
Cilj nije bio da nešto izraste.
Ali ako bi iz saksije iznikla travka, bez da je ikada posejana – to se smatralo znakom.
Znakom da misao ima svoj koren, i da će uskoro „naći svoj glas“.
Ako ništa ne izraste do kraja leta, zemlja se nije bacala. Samo se prosipala uz stablo koje je već veliko – da se misao „vrati u nešto što zna da raste“.
Običaj koji danas deluje kao umetnost – ali je bio svakodnevica
Ovaj običaj se retko spominje u knjigama.
Prenosio se među ženama, najčešće između svekrve i snaje, ili među sestrama.
Nije se radilo svake godine, već samo onda kada kuća „ne zna šta joj fali“.
Tada bi neko predložio:
„Posadi ništa. Možda ti kaže šta jeste.“
Danas – saksije su pune, ali možda prazne na drugi način
U modernim domovima, retko ko zaliva zemlju bez biljke.
Ali možda je vreme da se taj običaj vrati – ne zbog tradicije, već zbog tišine koju više ne znamo gde da ostavimo.
Možda vredi posaditi jednu praznu saksiju.
Za misao koju još ne znaš da kažeš.
Umro od teškog zapaljenja mozga, a grobari su ostali u čudu kad su podigli kovčeg u kojem je bio Vuk: Dugo se pričalo da nije u njemu bio
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
Ovo bibiljsko ime su nosili kneževi: Značenje ostavlja bez reči
Istorija pamti da su ovo ime nosili prvi srpski kralj Mihailo Vojislavljević
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
NOSILA GA SRPSKA HEROINA: Ovo staro ime ima posebno značenje
Nekada se ovo ime davalo devojčicama koje su odmah po rođenju izgledale milo i umiljato.
Komentari(0)