Zašto narod veruje da postoje mesta u šumi gde ni pečurka ne sme da nikne – i zašto tamo niko ne seče drvo
U srpskoj narodnoj tradiciji postoji tiho pravilo: ako u šumi naiđeš na čistinu u kojoj ne raste ništa – ni trava, ni gljiva, ni korov – ne zadržavaj se. Takva mesta se nazivaju “ništašta” ili “zabran”, a narod veruje da su sveta, vilinska ili “zapisana”. Posebno je neobično kada u vlažnoj, staroj šumi – idealnim uslovima za pečurke – zemlja ostane potpuno gola. Meštani kažu da je to znak da je neko bio tu pre nas – neko kome ne treba glas.
Kako se prepoznaje ovakvo mesto
Najčešće su to kružne ili ovalne čistine, okružene drvećem koje “ne ide pravo”. U sredini nema ničeg – ni gljiva, ni mrava, ni zveckanja lišća. Kada staneš – čuješ tišinu. Kada govoriš – glas ti zvuči dublje. Neki tvrde da se oseća hladnoća čak i kad je toplo. Ako se zadržiš duže, počinješ da osećaš pritisak u grudima – kao da si neželjeni gost.
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LEKOVITA GLJIVA! Ublažava upale, služi za mršavljenje, preporučuje se i za visok pritisak (RECEPT)
Pravi vrganj ili hrastov vrganj ili samo vrganj, jestiva je gljiva iz roda vrganja koju možemo naći u nižim krajevima unutrašnjosti ili višim krajevima submediterana. Ona raste na proplancima i obično na sunčanim obroncima prekrivenim mahovinom od leta do jeseni.
Gljiva koja je ratnicima Džingis Kana davala energiju i zdravlje danas se uzgaja u tegli i u Srbiji
Kombuha je pravo lekovito čudo, eliksir mladosti i dugovečnosti
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LEKOVITA GLJIVA! Ublažava upale, služi za mršavljenje, preporučuje se i za visok pritisak (RECEPT)
Pravi vrganj ili hrastov vrganj ili samo vrganj, jestiva je gljiva iz roda vrganja koju možemo naći u nižim krajevima unutrašnjosti ili višim krajevima submediterana. Ona raste na proplancima i obično na sunčanim obroncima prekrivenim mahovinom od leta do jeseni.
Gljiva koja je ratnicima Džingis Kana davala energiju i zdravlje danas se uzgaja u tegli i u Srbiji
Kombuha je pravo lekovito čudo, eliksir mladosti i dugovečnosti
Možda vas zanima:
ČUDOTVORNA LEKOVITA GLJIVA! Ublažava upale, služi za mršavljenje, preporučuje se i za visok pritisak (RECEPT)
Pravi vrganj ili hrastov vrganj ili samo vrganj, jestiva je gljiva iz roda vrganja koju možemo naći u nižim krajevima unutrašnjosti ili višim krajevima submediterana. Ona raste na proplancima i obično na sunčanim obroncima prekrivenim mahovinom od leta do jeseni.
Gljiva koja je ratnicima Džingis Kana davala energiju i zdravlje danas se uzgaja u tegli i u Srbiji
Kombuha je pravo lekovito čudo, eliksir mladosti i dugovečnosti
Verovanja povezana sa “praznim mestima”
- Ne spavaj tu – duše se skupljaju noću.
- Ne jedi ni pij – jer "tu nije tvoje".
- Ne lomi grančice – jer “nemaš pravo na to drvo”.
- Ako pas odbije da uđe – poštuj ga.
U nekim krajevima (Zaplanje, Golija), ove čistine se zaobilaze ili se na njihovoj ivici ostavlja kamenčić ili grančica – kao tiha dozvola.
Mogući razlozi – biološki ili mitski?
Postoje naučne hipoteze: možda ispod zemlje prolazi koren gljivarske konkurencije, možda su u pitanju mikroklimatski uslovi, kisela zemlja, ili trag starih ljudskih radnji (spaljena zemlja). Ali u narodnoj svesti, kada priroda “odbije da rađa” – to nije greška, već poruka.
Čajkanović i ideja o “zapisanim mestima”
Veselin Čajkanović u svojim tumačenjima često pominje “prostore bez svetovne svrhe” – mesta gde priroda ne služi čoveku, već sama sebi. To su teritorije svetog – mesta gde se ne pita “zašto”, već “kako da ne uznemirim”.
Danas – nevidljive granice u prirodi koje vredi poštovati
U vremenu kada ljudi jure sadržaj, mesta bez ničega postaju najvrednija. Ne zato što su prazna – već zato što nas vraćaju osnovnoj ideji prirode: nije sve za nas. A ponekad, upravo ono što ne možemo da uberemo, da slikamo, ni da objasnimo – ostaje najjače iskustvo.
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Komentari(0)