Gljiva koja je ratnicima Džingis Kana davala energiju i zdravlje danas se uzgaja u tegli i u Srbiji
Kombuha je pravo lekovito čudo, eliksir mladosti i dugovečnosti
Lekovi iz prirode neretko se u praksu dokažu kao izuzetni u lečenju mnogih bolesti, ali i kao jako dobri za preventivu. Osim domaćih biljaka kao jako efikasna pokazala se japanska gljiva kombuha. Smatra se da je to eleksir za mladost i dugiovečnost, pa i ne treba da čudi zašto su žene sa dalekog istoka mladolike i vitalne. Koristila se još 220 godina pre Hrista u Kini, kao i da su ovaj napitak pili i ratnici Džingis Kana jer im je davao energiju i čuvao ih od bolesti. Pročitavši sva njena lekovita svojstva Darko Radovanović iz Bajine Bašte odlučio je da ovaj lek iz prirode proizvede sam i u tome je uspeo.
- Kupio sam jednu gljivu, doneo je kući i dalje postupao prema upustvima koja sam pronašao na internetu. Gaji se u crnom čaju koji se skuva i dobro pošećeri. Potrebno je oko dva litra. Kad se ohladi u njega se stavi kombuha i ona u tome stoji oko petnaest dana. Nakon toga se procedi i dobijena tečnost pije se jednom dnevno. Miris podseća na sirće i slatkastog je ukusa”, rekao je ovaj Bajinobaštanin i dodaje da je u pripremi neophodno obratiti pažnju na neke od pojava koje su moguće, ako niste sve uradili kako valja.
Rina
- Ne bi smeli da se pojave tragovi buđi na gljivi, ali ni da se oseti užegao miris čaja. Da do ovog ne bi došlo morate da koristite čist pribor i tegle, i da se gljiva ne dira prljavim rukama”, kaže Darko za RINU.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Možda vas zanima:
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Bosiljak u verovanjima Srba: Biljka sreće, zdravlja i blagoslova
Mirisni bosiljak (Ocimum basilicum) vekovima zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Nije to samo začinska biljka iz bašte, već sveta biljka koja se povezivala sa zdravljem, srećom i zaštitom od zlih sila.
Ovaj mladić, međutim, uradio je sve kako treba i dobio svoj lekoviti napitak. U njegovu delotvornost uverio se prvo on sam, a zatim porodica i prijatelji, stoga je ova žućkasto prozirna tečnost brzo postala omiljeni alternativni lek.
Rina
- Otac je imao problema sa kamenom u žuči, pio je kombuhu i kad je otišao na pregled doktorka mu je rekla da je kamen kao rukom odnešen. U mom kraju se pročulo koliko je ova gljiva delotvorna, tako da sam je mnogima davao na poklon”, kaže Darko.
Ako se ovaj napitak pije redovno, stručnjaci kažu da se mogu sprečiti bolesti arterija, pomoći u biosintezi kolagena, proteina koji čini strukturu kostiju, kože, krvnih sudova. Obnavlja crevnu floru, ubrzava cirkulaciju, snižava šećer i holesterol u krvi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Negujte ga ovako i bendžamin će biti visok, zdrav i bujan: Prelepa "uplakana smokva" nije zahteva, a čini dom otmenim
Bilo da ih birate zbog estetike ili želje da u dom unesete malo prirode, kućne biljke su jednostavan način da svaki prostor deluje življe, skladnije i luksuznije! Kažu da kuća u kojoj fikus buja ima zdravu, smirenu atmosferu i stabilnu energiju, a bendžamin je najpoznatiji.
Sutra obeležavamo Svetog Kiprijana i Justinu : Pomolite se protiv zlih sila i vradžbina
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave sveštenomučenika Kiprijana i Justinu devicu.
Čudo neviđeno u selima oko Niša: Još malo kraj oktobra, a procvetala jabuka! Evo šta kažu meštani
To se dešava zbog promena vremenskih uslova
Sutra slavimo Pokrov Presvete Bogorodice: Jednu stvar nikako ne valja raditi, a veruje se da će se svakoj ženi ispuniti po jedna želja, ako...
Saznajte koji su običaji i verovanja za Pokrov Presvete Bogorodice.
SVET SLIKARSTVA NA KLIK OD VAS: Pokrenut veb-sajt koji predstavlja radove mladih umetnika
Umetnost je jedan od najboljih načina da se predstave ideje, kultura, sve što je važno i vredno pomena. Upravo to je cilj i ovog projekta koji podrazumeva izradu web-sajta koji će promovisati mlade slikare, stavljajući akcenat na uverenje da je budućnost u mladim, kreativnim ljudima.
Komentari(0)