SPC SLAVI SVETOG JOVANA VLADIMIRA Bio je prvi srpski svetac, za pomoć mu se obraćaju i Albanci!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza srpskog.
Jovan Vladimir je u drugoj polovini 10. veka vladao Dukljom, najistaknutijom srpskom državom tog doba, i ostalim predelima Ilirije i Dalmacije, odnosno teritorijama današnje Crne Gore i zaleđem Jadranskog mora.
O Jovanu Vladimiru (990-1016) kao istorijskoj ličnosti ima malo istorijskih podataka. Prema „Letopisu popa Dukljanina“, vladao je u vreme dugotrajnog rata između Vizantije i Samuilovog carstva. U savezništvu s Vizantijom bezuspešno je pokušao da nađe zaštitu od nadiruće vojske makedonskog cara, koji je upravljao velikom teritorijom.
Zarobljeništvo i brak
Možda vas zanima:
PRVI SRPSKI SVETAC Evo gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Vladimira
Nemaju samo Rusi velikog sveca i kneza Vladimira, imamo ga i mi Srbi i to je naš prvi svetac
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Možda vas zanima:
PRVI SRPSKI SVETAC Evo gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Vladimira
Nemaju samo Rusi velikog sveca i kneza Vladimira, imamo ga i mi Srbi i to je naš prvi svetac
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Možda vas zanima:
PRVI SRPSKI SVETAC Evo gde se čuvaju mošti Svetog Jovana Vladimira
Nemaju samo Rusi velikog sveca i kneza Vladimira, imamo ga i mi Srbi i to je naš prvi svetac
PRVI SRPSKI CAR NIJE BIO DUŠAN SILNI: Još pre Nemanjića, u XI veku ova srpska dinastija dala je prvog cara
Prilično je čudno što se od svih srpskih dinastija i vladara u Srbiji i njenim školama istorija uči tek od vladavine Stefana Nemanje.
Duklja je pala 998. godine (prema drugim izvorima 1009/1010), a Vladimir zarobljen i odveden u Prespu.
Jednog dana careva kći Kosara zamoli oca da s dvorjanima siđe među sužnje, da im mije glave i noge. Tako upozna i sužnja Vladimira, blaga i smirena, puna mudrosti i razuma božanskog. Zamoli oca da se uda za Vladimira: ‚... ili znaj da ću pre umreti nego što ću poći za drugoga"
Car to dozvoli.
Samuilo je svog novog zeta vratio na dukljanski presto, davši mu pritom da kao njegov vazal vlada i severnim delom oblasti Drača.Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.
Vladao je u miru, dok 1014. godine Vizantija nije porazila njegovog tasta, koji je brzo posle toga umro.Samuilov sinovac Vladislav želeo je da ovlada Dukljom. Pozvao je Jovana Vladimira sebi na dvor, a kao zalogu dobrih namera, po glasnicima koji su nosili poziv, poslao je i zlatan krst.
Vladimir mu je odgovorio da „Hrist nije raspet na zlatnom, ni na srebrnom“, već na drvenom krstu, i da mu takav pošalje ako su mu namere časne. Vladislav je tako učinio i Vladimir je krenuo u njegov dvor u Prespu. A kad je 22. maja 1016. godine tamo stigao, „car Vladislav naredi vojnicima da mu odseku glavu“. U Prespi je i sahranjen.
Pop Dukljanin beleži da su, navodno, „mnogi ljudi, mučeni raznim bolestima, ozdravili nad Vladimirovim grobom“.
Dve ili tri godine docnije, pošto se uverio u čuda mrtvog Jovana Vladimira, Vladislav je Kosari dozvolio da uzme telo svog muža i sahrani ga gde želi. Ona je izabrala crkvu iznad Skadarskog jezera kod sela Ostrosa u današnjoj Crnoj Gori. Tu je i sama ostala, kao monahinja, do kraja života, i bila sahranjena kraj muževljevih nogu. A Vladislava je, prema legendi, kad je došao u Duklju da preuzme vlast, presreo i ubio anđeo-vojnik u liku kralja Vladimira...
Oko 1215. mošti ovog sveca preseljene su u Drač, gde su ostale do 1381. Nakon toga su čuvane u manastiru Ðin-Ðon (Sveti Jovan) kod Elbasana sve do 1995, kad su prebačene u Sabornu crkvu u Tirani, sedište Albanske pravoslavne crkve. Sve do današnjeg doba mnogi vernici hodočaste do njegovih moštiju, naročito za njegov praznik.
Krst od drveta
Krst od tisovog drveta na kome se Vladislav krivo zakleo, a koji je Jovan Vladimir imao u rukama kad je pogubljen, tradicionalno se čuva u porodici Andrović iz Veljih Mikulića kod Bara. Sredinom 16. veka prenet je u Veneciju i okovan srebrom, a onda vraćen u Mikuliće. Na putu za Veneciju i nazad čuvala ga je velika pratnja.Svake godine na Trojičin dan iznosi se pred litijom na vrh planine Rumije. Na ovim svečanostima učestvovali su i pravoslavci i katolici i muslimani, sve dok u leto 2005. mitropolit Amfilohije nije postavio metalnu crkvu...Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim zaštitnikom grada Bara. Na ikonama se obično predstavlja kao kralj u vladarskom ruhu s krunom na glavi, sa svojom odsečenom glavom u levoj i krstom u desnoj ruci. Njegovim zadužbinama smatraju se, pored Crkve Bogorodice Krajinske, gde je sahranjen, i manastira Svetog Jovana u Elbasanu, i manastiri Sv. Jovan Bigorski u zapadnoj Makedoniji, Ardenica u Albaniji, Sv. Neum na Ohridskom jezeru, i Crkva Sv. Vladimira u Ulcinju.On je prvi srpski svetac. Po novom kalendaru slavi se 4. juna.
SLOVENSKI I ALBANSKI ŠTIT
Zato što su mu mošti bile izvan granica srpske države, kult Svetog Jovana Vladimira nije bio mnogo prisutan kod Srba u srednjem veku.U „Službi Svetog Vladimira“, koju su na početku 19. veka štampali neki hilandarski monasi, ističe se njegova sličnost sa Svetim Jovanom Krstiteljem - isto ime i način stradanja. Za njega se kaže da je „slovenski i albanski štit“, da je „izrastao od Slovena i srpskog roda i da je albanski sveti“.
Alo.rs
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)