Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku

Kiza R

11:00

Kultura 0

U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.

drvo života
Shutterstock

U vremenu kada je priroda bila mnogo više od pejzaža, naši preci su znali da ništa u šumi, na livadi ili u bašti nije mrtvo. Biljke su bile živa bića, sa svojim dahom, svojim pamćenjem i svojom moći. Brati cvet značilo je prekinuti životni tok, i zato se nije radilo tek tako. Svaki cvet je znao ko ga je ubrao, govorili su stariji, i nije svaka ruka mogla ostati bez posledica.

Biljka nije predmet, već svedok

U narodnim verovanjima, svaka biljka ima svoju dušu.

Možda vas zanima:

Kada ruka kida stablo, cvet ili travku, nije samo biljka ta koja se lomi – lomi se i deo sveta koji pamti taj dodir.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Zato su stari učili decu:
kad bereš biljku, najpre se zahvali.
Ako uzimaš, uzmi s razlogom.
Ako uzimaš iz obesti, znaj da ono što je ostalo pamti tvoje prste.

Branje sa dozvolom – tiha molitva

Pre nego što bi ubrali cvet, žene i devojke bi zastale.
Nije bilo potrebno mnogo – samo misaono zahvaliti, tiho reći:
„Ne uzimam da se hvalim, nego da se sećam.“

U nekim krajevima, pred berbu, posebno zdravca, bosiljka ili suncokreta, govorilo se i:
„Povedi mi misao, a ostavi mi radost.“

Verovalo se da biljka tada sama „otpušta svoj dah“ i odlazi lakše, bez ljutnje.

Šta se dešava kad se cvet otkine bez poštovanja

Nije bilo dovoljno samo ubrati i zaboraviti.
Ako cvet uvene u ruci, ako voda ne sačuva njegov oblik, ako list pocrni – smatralo se da je biljka „ponela tugu ruke“.
Takav cvet se nije unosio u kuću.
Nosio se nazad u polje i ostavljao s rečima:
„Vrati ono što nisam znao da dam.“

Nije se gazila ni livada, nije se čupalo više nego što ti treba.
Čovek nije bio gospodar prirode – bio je njen gost.

Biljke pamte – i danas

Možda danas grabimo bukete bez razmišljanja.
Kupujemo cveće iz prodavnica, ne znajući ni gde je raslo.
Ali i dalje, kad uđeš u šumu, kad nađeš polje puno cvetova, nešto te natera da staneš, da gledaš, da ćutiš.

To je stari osećaj.
Onaj koji govori da priroda vidi i pamti.
I da nijedan cvet ne odlazi bez da ostavi trag – u ruci, u srcu, ili negde dublje.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
biljke stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading