Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
U vremenu kada je priroda bila mnogo više od pejzaža, naši preci su znali da ništa u šumi, na livadi ili u bašti nije mrtvo. Biljke su bile živa bića, sa svojim dahom, svojim pamćenjem i svojom moći. Brati cvet značilo je prekinuti životni tok, i zato se nije radilo tek tako. Svaki cvet je znao ko ga je ubrao, govorili su stariji, i nije svaka ruka mogla ostati bez posledica.
Biljka nije predmet, već svedok
U narodnim verovanjima, svaka biljka ima svoju dušu.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Zato su stari učili decu:
kad bereš biljku, najpre se zahvali.
Ako uzimaš, uzmi s razlogom.
Ako uzimaš iz obesti, znaj da ono što je ostalo pamti tvoje prste.
Branje sa dozvolom – tiha molitva
Pre nego što bi ubrali cvet, žene i devojke bi zastale.
Nije bilo potrebno mnogo – samo misaono zahvaliti, tiho reći:
„Ne uzimam da se hvalim, nego da se sećam.“
U nekim krajevima, pred berbu, posebno zdravca, bosiljka ili suncokreta, govorilo se i:
„Povedi mi misao, a ostavi mi radost.“
Verovalo se da biljka tada sama „otpušta svoj dah“ i odlazi lakše, bez ljutnje.
Šta se dešava kad se cvet otkine bez poštovanja
Nije bilo dovoljno samo ubrati i zaboraviti.
Ako cvet uvene u ruci, ako voda ne sačuva njegov oblik, ako list pocrni – smatralo se da je biljka „ponela tugu ruke“.
Takav cvet se nije unosio u kuću.
Nosio se nazad u polje i ostavljao s rečima:
„Vrati ono što nisam znao da dam.“
Nije se gazila ni livada, nije se čupalo više nego što ti treba.
Čovek nije bio gospodar prirode – bio je njen gost.
Biljke pamte – i danas
Možda danas grabimo bukete bez razmišljanja.
Kupujemo cveće iz prodavnica, ne znajući ni gde je raslo.
Ali i dalje, kad uđeš u šumu, kad nađeš polje puno cvetova, nešto te natera da staneš, da gledaš, da ćutiš.
To je stari osećaj.
Onaj koji govori da priroda vidi i pamti.
I da nijedan cvet ne odlazi bez da ostavi trag – u ruci, u srcu, ili negde dublje.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
Komentari(0)