Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
U vremenu kada je priroda bila mnogo više od pejzaža, naši preci su znali da ništa u šumi, na livadi ili u bašti nije mrtvo. Biljke su bile živa bića, sa svojim dahom, svojim pamćenjem i svojom moći. Brati cvet značilo je prekinuti životni tok, i zato se nije radilo tek tako. Svaki cvet je znao ko ga je ubrao, govorili su stariji, i nije svaka ruka mogla ostati bez posledica.
Biljka nije predmet, već svedok
U narodnim verovanjima, svaka biljka ima svoju dušu.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Zato su stari učili decu:
kad bereš biljku, najpre se zahvali.
Ako uzimaš, uzmi s razlogom.
Ako uzimaš iz obesti, znaj da ono što je ostalo pamti tvoje prste.
Branje sa dozvolom – tiha molitva
Pre nego što bi ubrali cvet, žene i devojke bi zastale.
Nije bilo potrebno mnogo – samo misaono zahvaliti, tiho reći:
„Ne uzimam da se hvalim, nego da se sećam.“
U nekim krajevima, pred berbu, posebno zdravca, bosiljka ili suncokreta, govorilo se i:
„Povedi mi misao, a ostavi mi radost.“
Verovalo se da biljka tada sama „otpušta svoj dah“ i odlazi lakše, bez ljutnje.
Šta se dešava kad se cvet otkine bez poštovanja
Nije bilo dovoljno samo ubrati i zaboraviti.
Ako cvet uvene u ruci, ako voda ne sačuva njegov oblik, ako list pocrni – smatralo se da je biljka „ponela tugu ruke“.
Takav cvet se nije unosio u kuću.
Nosio se nazad u polje i ostavljao s rečima:
„Vrati ono što nisam znao da dam.“
Nije se gazila ni livada, nije se čupalo više nego što ti treba.
Čovek nije bio gospodar prirode – bio je njen gost.
Biljke pamte – i danas
Možda danas grabimo bukete bez razmišljanja.
Kupujemo cveće iz prodavnica, ne znajući ni gde je raslo.
Ali i dalje, kad uđeš u šumu, kad nađeš polje puno cvetova, nešto te natera da staneš, da gledaš, da ćutiš.
To je stari osećaj.
Onaj koji govori da priroda vidi i pamti.
I da nijedan cvet ne odlazi bez da ostavi trag – u ruci, u srcu, ili negde dublje.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Kad je Meša Selimović ostavio ženu i dete zbog ćerke čuvenog Srbina svi ga odbacili kao krpu: Ovako je zaista skončao, ona je satima grlila njegovo ukočeno telo
"Bosna je teška, teretna zemlja u kojoj nije lako živjeti ako si centimetar viši od ostalih. A meni je sudbina dodelila taj centimetar i osudila na vječno ispaštanje" čuvene su reči Meše Selimovića koje umnogome oslikavaju, zapravo, ceo njegov život.
Komentari(0)