Nenad Jezdić jedan je od najistaknutijih dramskih umetnika današnjice, a danas proslavlja 51. rođendan.
U svom rodnom gradu, Valjevu, završio je osnovnu i srednju. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Predraga Bajčetića.
Član je pozorišta Atelje 212 bio je od 1998. godine, a član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 2020. godine. Igra i na drugim pozorišnim scenama.
Glumac je odlučio da se skloni iz grada pa tako danas brine o 20 hekrata imanja. Ono za šta se zalaže u javnosti, primenio je na ličnom primeru, a planira da u poljiprivrerdni biznis uključi i svoje četvoro dece jednog dana ukoliko to budu želeli.
- Ja imam svoju šajkaču u selu, čak je i nosim kad obilazim svoj voćnjak. Možda to može izazvati i neki pogrešan prizvuk kod ljudi, ali ja nemam problem sa šajkačom, ja imam svoje selo i ja sam duboko uveren da selo ne može umreti. Istinsku punoću života osećam na selu, ali to me neće udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život - poručio je Nenad za Blic. Ranije je priznao da se dešava da zbog života i ulaganja na selu, uskrati porodici neke stvari.
- Oni su mi najveća podrška, da mi nije mojih, ne bi bilo ni mene. Uvek me prate, tu i tamo uskratimo im nekad neko zadovoljstvo, nekad preko svoje mere i svojih mogućnosti neke stvari isforsiram, ali ja verujem u sebe. Prvo u sebe, pa u Boga, u selo i moj narod, verujem u Srbiju - isticao je uvek Jezdić.
Ne propušta priliku da kaže koliko voli selo, a priznaje da je život van grada težak, ali da on ne odustaje. Nenad nije samo gazda. On je sa majstorima, vozi traktor, seče drva...
- Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe. Od pozorišta, od glume - rekao je Nenad za Blic.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)