Ovako se niko u istoriji nije zvao ni pre njega, ni posle njega
Nije retkost da se deca srednjovekovnih vladara, naročito ako nisu i sama stupila na presto, vremenom budu zaboravljena do te mere da im se u sadašnjosti čak i istoričari ni imena ne sećaju. To je češći slučaj kada su u pitanju ženska deca, ali ima slučajeva kada je zaborav sustigao i muške potomke slavnih dinastija. To je slučaj i sa ovim princem Nemanjića krajnje neobičnog imena.
Kralj Dragutin Nemanjić vladao je Srbijom u drugoj polovini 13. veka. Bio je sin kralja Uroša I i Jelene Anžujske i oženio se ugarskom princezom Katalinom. Sticajem istorijskih okolnosti, sa prestola ga je smenio brat – kralj Milutin, pa Dragutinova deca nikada nisu nasledila vlast i mnogo manje su istorijski poznata.
Sa Katalinom je Dragutin imao četvoro dete čija su imena upamćena – dva sina i dve ćerke, a naročito je interesantno ime njegovog najstarijeg sina. Princ se, naime, zvao – Urošic!
Loza Nemanjića
O ovom srpskom plemiću malo se zna, pa nije poznato ni poreklo ovog imena.
Kao najstariji sin, verovatno je od oca dobio na upravu neke teritorije, ali nije poznato koje ni kada, kao ni to da li je Urošic bio ženjen. Neki izvori navode da je on bio otac kesara Vojihne, jednog od istaknutih velikaša iz doba cara Dušana.
Lik mu je sačuvan na fresci loze Nemanjića u Dečanima. Manastir Tavna na Majevici, u Bosni smatra se zadužbinom njega i njegovog brata Vladislava. Neki izvori tvrde da je njihova, kao i njihovog oca, zadužbina i manastir Papraća.
Nedvosmisleno je poznato da se Urošic u jednom momentu zamonašio i da se nakon toga predstavljao kao monah Stefan. U istorijskim spisima se pominje da je umro mlad i sahranjen je u manastiru Svetog Ahilija u Arilju, zadužbini svog oca.
Prema legendi, iz groba mu je teklo miro, zbog čega ga je Srpska pravoslavna crkva proglasila za svetitelja. Praznik Svetog prepodobnog Stefana Urošica Mirotočivog obeležava se 11. novembra, po julijanskom kalendaru, odnosno 24. novembra po gregorijanskom kalendaru.
Mošti mu počivaju u manastiru Papraća kod Zvornika, gde su prenete iz manastira Svetog Ahilija u Arilju.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)