Pokušali da se oslobode Osmanlija pa izgubili glavu, najviše Dragačevaca: Goračićka buna bila je krvava za 18 hrabrih seljaka
Potomci čuvaju sećanje na njih duže od jednog veka
Na današnji dan navršava se 130 godina od Goračićke bune, kada je narod dragačevskih sela Goračića, Živice i Guberevaca, braneći svoja ustavna i zakonska prava, pružio otpor kiveralno-naprednjačkom režimu predsednika Vlade Jovana Avakumovića.
Ubijeno je 18 seljaka, pristalica Narodne radikalne stranke, a ranjeno 21. Ova buna je bila jedna od mnogih u burnoj unutarpolizičkom životu Srbije u 19. veku, a jedna od najupečatljivijih na koncu vlade dinastije Obrenović.
Potomci nastradalih, predstavnici Biblioteke opštine Lučani i predstavnici Narodnog muzeja u Čačku prisustvovali su danas polaganju venaca u slavu poginulima.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Ovo je najslađi trubački orkestar u Srbiji: Devojčice sa juga po prvi put se osmelile i pokazale da truba nije rezervisana samo za dečake
Na Saboru u Guči nikog nisu ostavile ravnodušnim
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Ovo je najslađi trubački orkestar u Srbiji: Devojčice sa juga po prvi put se osmelile i pokazale da truba nije rezervisana samo za dečake
Na Saboru u Guči nikog nisu ostavile ravnodušnim
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Ovo je najslađi trubački orkestar u Srbiji: Devojčice sa juga po prvi put se osmelile i pokazale da truba nije rezervisana samo za dečake
Na Saboru u Guči nikog nisu ostavile ravnodušnim
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Ovo je najslađi trubački orkestar u Srbiji: Devojčice sa juga po prvi put se osmelile i pokazale da truba nije rezervisana samo za dečake
Na Saboru u Guči nikog nisu ostavile ravnodušnim
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
Ovo je najslađi trubački orkestar u Srbiji: Devojčice sa juga po prvi put se osmelile i pokazale da truba nije rezervisana samo za dečake
Na Saboru u Guči nikog nisu ostavile ravnodušnim
„Najviše ustanika iz Dragačeva, a među najviše i iz celog čačanskog kraja, u vreme srpskih ustanaka za oslobođenje od turske vlasti, dalo je upravo ovo selo. Goračići su sve do druge polovine 20. veka bili najveće i najmnogoljudnije selo u Dragačevu. Nakon oslobođenja od turskog ropstva, preciznije od izdavanja Trećeg hatšerifa 1833. godine u autonomnoj Kneževini Srbiji u potpunosti je ukinut feudalizam, te ona postaje zemlja slobodnih seljaka. Ova „sloboda“ koju većina naroda, ne samo u Turskoj, već i u čitavoj Evropi nije imala, postala je element srpskog identiteta i važan gravitacioni činilac za veliku migraciju neoslobođenih Srba iz okolnih krajeva. Ova „sloboda“ pre svega se odnosi na spoljni karakter, odnosno odbijanje stranog gospodarstva, međutim, Srbija je pred sobom imala i drugu i važnu bitku za sticanje druge slobode — unutarpolitičke. Pritisnut sve češćim bunama knez Miloš pristaje na Ustav, nakon čega će uskoro i abdicirati, čime se stiče prvi korak ka osvajanju i te druge, političke „slobode“. Ona je u početku bila rezervisana za uski krug malobrojnog obrazovanog i varoškog stanovništva. Prvi korak ka omasovljavanju političke borbe donelo je osnivanje Narodne radikalna stranka 1881. godine, odnosno njenim ulaskom u srpska sela i uključivanjem seljaka u politički život, čime nastaje nova etapa u političkom životu Srbije”, rekla je Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čačku.
Memorijalni muzej Goračićke bune otvoren je 29. novembra 1968. godine.
Goračići imaju jedno od najistaknutijih mesta u istoriji celog čačanskog kraja, ne samo Dragačeva, u 19. veku. Najstarija crkva u Dragačevu sagrađena je 1807. godine i nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
SRPSKA SVETINJA ODOLEVA VEKOVIMA: Manastir Đurđevi stupovi prva je vladarska zadužbina Stefana Nemanje (FOTO)
Crkvene porte su poslednjih godina postale sve punije, a vernici se okupljaju u velikim brojevima, kako u manastiru Đurđevi stupovi, tako i u drugim crkvama u Starom Rasu.
Srpski vojnik iz Velikog rata: Trifkova priča o povratku
Nakon velikih strahota Velikog rata, mnogi vojnici su se vraćali kući sa ožiljcima, fizičkim i duhovnim, pokušavajući da obnove život u svetu koji se zauvek promenio.
Komentari(0)