Pokušali da se oslobode Osmanlija pa izgubili glavu, najviše Dragačevaca: Goračićka buna bila je krvava za 18 hrabrih seljaka
Potomci čuvaju sećanje na njih duže od jednog veka
Na današnji dan navršava se 130 godina od Goračićke bune, kada je narod dragačevskih sela Goračića, Živice i Guberevaca, braneći svoja ustavna i zakonska prava, pružio otpor kiveralno-naprednjačkom režimu predsednika Vlade Jovana Avakumovića.
Ubijeno je 18 seljaka, pristalica Narodne radikalne stranke, a ranjeno 21. Ova buna je bila jedna od mnogih u burnoj unutarpolizičkom životu Srbije u 19. veku, a jedna od najupečatljivijih na koncu vlade dinastije Obrenović.
Potomci nastradalih, predstavnici Biblioteke opštine Lučani i predstavnici Narodnog muzeja u Čačku prisustvovali su danas polaganju venaca u slavu poginulima.
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Rina
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
„Najviše ustanika iz Dragačeva, a među najviše i iz celog čačanskog kraja, u vreme srpskih ustanaka za oslobođenje od turske vlasti, dalo je upravo ovo selo. Goračići su sve do druge polovine 20. veka bili najveće i najmnogoljudnije selo u Dragačevu. Nakon oslobođenja od turskog ropstva, preciznije od izdavanja Trećeg hatšerifa 1833. godine u autonomnoj Kneževini Srbiji u potpunosti je ukinut feudalizam, te ona postaje zemlja slobodnih seljaka. Ova „sloboda“ koju većina naroda, ne samo u Turskoj, već i u čitavoj Evropi nije imala, postala je element srpskog identiteta i važan gravitacioni činilac za veliku migraciju neoslobođenih Srba iz okolnih krajeva. Ova „sloboda“ pre svega se odnosi na spoljni karakter, odnosno odbijanje stranog gospodarstva, međutim, Srbija je pred sobom imala i drugu i važnu bitku za sticanje druge slobode — unutarpolitičke. Pritisnut sve češćim bunama knez Miloš pristaje na Ustav, nakon čega će uskoro i abdicirati, čime se stiče prvi korak ka osvajanju i te druge, političke „slobode“. Ona je u početku bila rezervisana za uski krug malobrojnog obrazovanog i varoškog stanovništva. Prvi korak ka omasovljavanju političke borbe donelo je osnivanje Narodne radikalna stranka 1881. godine, odnosno njenim ulaskom u srpska sela i uključivanjem seljaka u politički život, čime nastaje nova etapa u političkom životu Srbije”, rekla je Delfina Rajić, direktorka Narodnog muzeja u Čačku.
Memorijalni muzej Goračićke bune otvoren je 29. novembra 1968. godine.
Goračići imaju jedno od najistaknutijih mesta u istoriji celog čačanskog kraja, ne samo Dragačeva, u 19. veku. Najstarija crkva u Dragačevu sagrađena je 1807. godine i nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
BOJA CVEĆA KOJA PRIVLAČI OBILJE: Starinsko verovanje koje živi i danas
Bez obzira na to da li ove godine birate popularne geranijume ili ljubičice, svaka od ovih biljaka može vam doneti sreću.
Hapšeni su i proganjani kao Srbi katolici: Od Ivana Gundulića do Ive Andrića, oni su velikani koji nikada nisu zaboravili svoje pravo poreklo
Srbi na zapadu Balkana su vekovima prihvatali rimokatoličku veru, nekada dobrovoljno da bi mogli da budu ravnopravni građani sa ostalim katoličkim narodima, a nekada i silom kao što se događalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Dubrovnik je bio najvažnije uporište Srba katolika.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
Otac srpskog genija govorio 8 jezika: Milutin Tesla imao jednu čudesnu sposobnost, a zbog ovoga Nikola nije došao na očevu sahranu
Nikola Tesla se sećao kako je otac znao napamet ogromne odlomke iz Homerovih epova i biblijskih tekstova, te kako je često veče provodio u diskusijama, recitovanju i filozofiranju.
Zaboravljena tradicija: Kako se nekada slavio Sveti Trifun u Srbiji
Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Komentari(0)