DANAS JE SVETA MUČENICA AGATIJA Ako joj se obratite ovim rečima, veruje se da donosi mir u kuću
Srpska pravoslavna ckrva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik posvećen Svetoj mučenici Agatiji
Svetu mučenicu Agatiju poštuju i katolici i pravoslavci, a naročito je pominju žene jer se veruje da će ih ona zaštititi od svake bolesti i boli. Zato, sutra obavezno prošetajte do crkve. Pomolite se i zapalite sveću u pomen na ovu sveticu. Veruje se da ova molitva donosi mir i sreću:
- Ovčica Tvoja Isuse, Agatija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.
Možda vas zanima:
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
EVO ŠTA KAŽU OBIČAJI Da li se slavi krsna slava tokom dana žalosti?
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Ko je bila sveta mučenica Agatija?
Sveta mučenica Agatija rodila se u porodici imućnih, ali uglednih i dobrih ljudi u sicilijanskom gradu Palermu. Priča kaže da je reč bila o neverovatno lepoj devojci koja je od malena živela u skladu sa hrišćanskim vrednostima i negovala moralne vrline.
Njen život se iz korena promenio kada je car Decije Trajan počeo da goni hrišćane. Agatija je uhvaćena i izvedena na sud pred sudiju Kvintijana. Zbog njene velike lepote, sudija je poželeo da je ima za ženu, što joj je i predložio.
Iako je ovo moglo da joj spase život, Agatija je ponudu odbila rekavši da je ona nevesta Hristova. Uvređen, sudija ju je stavio na teške muke – svetica je bila vezana za drvo, šibana i udarana do krvi.
Nakon ovoga, sudija ju je pitao da li želi da se odrekne Hrista i da tako izbegne dalje muke. Na ovo mu je Agatija, prema predanju, odgovorila: “Ove muke meni su vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj, ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama”.
Besan, sudija je nakon toga naredio da Agatiji odseku grudi i bace je u tamnicu. Upravo tu, Sveta Agatija je preminula, 251. godine.
Agatijinog krvnika ubrzo je stigla zaslužena kazna. Prema predanju, sudija je krenuo do imanja Agatijinih roditelja kako bi ga prisvojio za sebe. Na tom putu, celu svitu su izgazili konji koji su se u jednom trenutku neobjašnjivo razbesneli.
Zbog načina na koji je stradala, kao i strašnog mučenja koje je prošla, Sveta mučenica Agatija smatra se zaštitnicom svih onih koji nepravedno stradaju zbog svojih uverenja ili vere.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
Komentari(0)