KO SU ŠOPI I KAKO SU POSTALI DEO NAŠEG NARODA? Za šopsku salatu svi znaju, ali sigurno ne znate zašto nosi baš taj naziv
Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živi 142 stanovnika koji se izjašanjavaju kao Šopi prema nacionalnoj pripadnosti, a jedno od najčešćih šopskih prezimena je Arizenović. Ipak, za većinu Srba ovaj narod i njegovo poreklo je nepoznat.
Jedno od neizostavnih jela na trpezi kod svih Srba je šopska salata i mada svi uživaju u ovom spoju krastavca, paradajza, paprike i sira, malo ko zna ko su Šopi po kojima je ova salata dobila ime.
Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živi 142 stanovnika koji se izjašanjavaju kao Šopi prema nacionalnoj pripadnosti, a jedno od najčešćih šopskih prezimena je Arizenović. Ipak, za većinu Srba ovaj narod i njegovo poreklo je nepoznat.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Šopi su pleme unutar srpskog naroda, koji su živeli na teritoriji Bugarske i koji su bili pravoslavci. Šopi su, i mada su bili u bliskom krugu Bugara, sličniji Srbima nego svojim prvim komšijama, a 1836. godine tražili su priključenje Srbiji. Oni se nikada nisu odrekli svojih običaja, koji su, uprkos jeziku koji je sličniji bugarskom, bliski sroskim.
Shutterstock
Oni su živeli u porodičnim zadrugama, prenosili svoju veru i tradiciju sa kolena na koleno i očuvavali svoje mitove i relgije. I odelom su više nalik Srbima nego Bugarima, a SPC priznaje preko 30 šopskih sveštenika. Kao i Srbi i Šopi proslavljaju krsnu slavu, a njihova slava, koja se veoma pošuje, ima namenu i da pomiri zavađenu porodicu i prijatelje.
Šopi su jedan stari narod, a zanimljiv je i mit o nastanku Šopa. Prema verovanju Bog je prvi dan kada je stvarao zemlju napravio jednog Šopa, drugog dana je napravio drugog, trećeg dana trećeg i tako do šestog. Sedmi dan je odmarao, a nakon toga je prema Šopima koje je napravio pripremio kalup po kome je stvorio ostale ljude na svetu.
Pored ove legende postoji verovanje, da kad Bog zaželi da vidi kako žive ljudi na Zemlji, siđe na Balkan (Staru planinu) do vrha Vidlič iznad Zabrđa kod Caribroda.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)