Pre nego što ga poseče, domaćin se drvetu obraća sa rečima: "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božič!". U nekim krajevima Srbije, domaćin prinosi darove badnjaku u vidu vina ili meda.
Pravoslavni vernici danas slave Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Godinama u našem narodu postoji tradicija koja se ne prekida, te su oni koji drže do običaja jutros, pre nego što je sunce izašlo, posekli badnjak.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je u većini slučajeva hrast.
Pre nego što ga poseče, domaćin se drvetu obraća sa rečima: "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božič!". U nekim krajevima Srbije, domaćin prinosi darove badnjaku u vidu vina ili meda.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.
Kada domaćin donese badnjak, prisloni ga na zidove kuće i tek ga s prvim mrakom unosi u svoj dom. Dok nosi badnjak i slamu domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a ostali ukućani, posebno deca, idu za njim i pijuču poput pilića.
Domaćin obilazi svaki ugao doma, bacajući u svaki po jedan orah što se smatra žrtvom precima. Preostali orasi i lešnici se stavljaju na slamu ispod stola i najčešće se jedu sa medom, dok orahe iz uglova niko ne uzima.
Kad se članovi porodice okupe oko božićne trpeze koja bi trebalo da bude na podu prekrivenim slamom, deca nastavljaju da pijuču, što simbolizuje traženje darova. Tad im roditelji poklanjaju pripremljene darove, pokazujući da će brinuti o njima kao što kvočka brine o svojim pilićima, srećna što ih ima. Ovaj običaj u našem narodu sluti na sreću i blagostanje.
U nekim kućama, badnjak se celiva i maže medom, a potom se pali. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, vernici koji seku badnjak ili pak kupuju, nose do crkve, u porti se badnjak slaže i na kraju pali.
Simbolika badnjaka
Shutterstock
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u Hrista.
Ponegde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus razapet, a toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog će doći zahvaljujući Hristovoj žrtvi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)